Oslobođeni Gotovina i Markač
IZVOR: B92
Hag -- Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni u Haškom tribunalu skoro svih tačaka optužnice za zločine u Oluji. Stigli su oko 16h u Zagreb.
Beta, AP
Žalbeno veće je tako poništilo prvostepenu presudu kojom su oni bili osuđeni na 24 godine, odnosno 18 godina zatvora.
Nakon čitanja prvostepene presude, žalbe i zaključaka Žalbenog veća, predsedavajući sudija Teodor Meron je saopštio da su oslobođeni skoro svih tačaka. Konačna presuda je doneta preglasavanjem, a dvojica od petorice sudija su imali suprotno mišljenje.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc nije danas želeo da komentariše oslobađajuću pravosnažnu presudu Haškog suda za Antu Gotovinu i Mladen Markača, koji su prethodno osuđeni za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995. godine, bili osuđeni na 24 godine, odnosno 18 godina zatvora.
"Nemam komentar. Nisam još pročitao presudu", kazao je u Hagu Bramerc.
Gotovina i Markač su tako oslobođeni krivice po skoro svim tačkama optužnice - 1,2,4,5,6,7,8,9, odnosno za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja... osim treće tačke.
Pročitajte još:
Srbija: Skandal, sud izgubio legitimitet
Hrvatska: Pao nam je kamen sa srca
Region: Odluka zbog puta Hrvatske u EU
Slavlje širom Hrvatske
A ta treća tačka odnosi se na to da je Gotovina znao za kaznena dela koja su počinjena i da je ta dela trebalo da istraži, što je Gotovina, prema Raspravnom veću, propustio učiniti. Žalbeno veće je prihvatilo zaključak raspravnog veća da je Markač svojim propustom da istraži zločine specijalne policije stvorio atmosferu nekažnjivosti, što je pripadnike specijalne policije potaknulo na ratne zločine.
Ovo je konačna presuda Haškog tribunala.
Inače, odmah nakon izricanja oslobađajuće presude, hrvatska vlada uputila je avion u Hag u kom su po generale otišli ministri veterana Predrag Matić i odbrane Ante Kotromanović. Sa sobom su poveli i Gotovininu suprugu Dunju. Njihov dolazak u Zagreb očekuje se u 15 časova, a svečani doček na glavnom trgu u Zagrebu počinje u 16 časova.
Reakcija na oslobađajuću presudu (Beta, AP)
Gotovina: Hvala svima!
Advokat generala Ante Gotovine Luka Mišetić je preko Tvitera poručio da je njegov tim veoma uzbuđen i preneo poruku: "General Gotovina želi svima zahvaliti koji su pomogli da se ovaj dan ostvari!"
On je dodao da je "ostvarena pravda".
U celoj Hrvatskoj bilo je organizovano javno praćenje izricanja presude, a nakon što je predsedavajući saopštio da su generali Gotovina i Markač oslobođeni skoro svih tačaka optužbe te da se odmah mogu pustiti na slobodu, u zemlji je zavladala prava histerija.
Takođe, u nekim komentarima i medijskim natpisima piše da je ovim "rat u Hrvatskoj završen". Opširnije u posebnoj vesti.
Odmah su počele da stižu i reakcije hrvatskih zvaničnika, među kojima je prvi reagovao premijer Zoran Milanović.
Za razliku od Hrvatske, u Srbiji reakcije kasne, tako da se tek nakon više od sata od izricanja presude oglasio samo Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine.
Podsetimo, Gotovina i Markač su u prvostepenoj presudi osuđeni za progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela Srba za vreme i posle "Oluje". Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice. Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.
Gotovina je u pritvoru već proveo nešto manje od sedam godina, a Markač više od pet i po.
Kako je tekao prvostepeni proces
Teodor Meron čita konačnu presudu
Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije. Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i dvanestoro dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.
Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina u iz avgusta 1995. godine.
Gotovinu je Haški tribunal optužio 2001. U bekstvu je bio do decembra 2005. godine, kada je uhapšen u Španiji i doveden u pritvor Tribunala u Sheveningenu.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se dobrovoljno predali Tribunalu, potom i pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.
Izvođenje dokaza na suđenju završeno je 11. juna 2010. godine, završne reči strane su održale krajem avgusta i početkom septembra 2010, a tokom 303 radna dana iskaz je dao 81 svedok optužbe, dok je u odbranu optuženih generala svedočilo 57 osoba.
Prema prvostepenoj presudi iz aprila 2001. Gotovina, koji je zapovedao "Olujom", i Markač kao komandant specijalne policije bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman.
Markačeva reakcija na oslobađajuću presudu (Beta, AP)
Cilj je, prema navodu optužnice, bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine. Gotovina i Markač proglašeni su tada krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine.
General Gotovina je, prema toj presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini i ništa nije učinio da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.
Gotovina i Markač su na prvostepenu presudu uložili žalbe. Njihove odbrane podnele su prošle i ove godine nekoliko zahteva da se u žalbenom delu postupka uvede oko 30 novih dokaza, među kojima su bili i zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane, koje su se održavale u Beogradu za vreme Oluje, američka diplomatska beleška objavljena na Vikiliksu i ekspertski izveštaji američkih oficira.
Čitanjem nepravosnažne presude i određivanjem rasporeda istupanja odbrana konferencija Žalbenog veća je počela 14. maja ove godine.
Žalbeno veće je 21. jula zatražilo od Tužilaštva da razradi svoje teze o krivici po alternativnim oblicima odgovornosti Gotovine i Markača.
Veće je 2. oktobra ove godine odbilo da razmatra nove dokaze koje je tokom žalbenog postupka predlagala odbrana optuženih hrvatskih generala.
Odbrane su u avgustu ove godine posebnim aktom osporavale i nadležnost Žalbenog veća za razmatranje pitanja alternativne krivice dvojice generala, jer je reč o pitanju koje nije predmet žalbenog postupka.
Haško tužilaštvo je poručilo tada da prvostepena presuda kojom su osuđeni kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata daje osnova za proglašenje njihove krivice i kao pomagača u tom poduhvatu, kao i za proglašenje njihove krivice po komandnoj odgovornosti za zločine koji su usledili tokom dva meseca nakon Oluje.
Odbrana je tvrdila suprotno, da nepravosnažna presuda ne daje nikakav osnov žalbenom veću da donese osuđujuću presudu.
