General Bodybuilding Discussion > Članci

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I OBOLJENJA

<< < (11/12) > >>

dr_Jelena:

--- Citat: Pedja_Petrovic  Oktobar 04, 2007, 10:19:01 pre podne ---a odgovr ces odbiti kada doc dodje..

--- Kraj citata ---

jbt, vidi stvarno ... nema priče o dijareji .... ajd sad ću da sklepam nešto !?!  :P

dr_Jelena:
Dakle ....
 


DIJAREJA

Dijareja (proliv) predstavlja učestalo izbacivanje tečnije stolice sa različitim stepenima viskoziteta – od mekše konzistencije do potpunog izbacivanja vodenog sadržaja. Broj stolica u slučaju proliva može iznositi i više od 20 puta na dan (kao kod crevnih infekcija). Izbačeni sadržaj creva ponekad može sadržati i krv, gnoj ili mešavinu krvi i gnoja. Pre samog nastupa dijareje dolazi do izraženijih pokreta creva, što neretko bude praćeno krkljanjem i bolnim grčevima. Uz to, može se javiti jaka žeđ i smanjena količina mokraće.

Dijareja može biti akutna ili hronična.
Akutni oblik: nastupa odjednom i iznenada, traje kratko i prolazi bez posledica
Hronični oblik: nastupa lagano, može trajati nedeljama pa i mesecima

Dijareja je najčešće posledica upale creva. Uzrok može biti zarazna bolest (trbušni tifus, kolera itd.), trovanje hranom (zagađena, pokvarena ili otrovana) i, konačno usled nazeba i rashlađenja (stomačni grip).
Isto tako, dijareja može nastati usled straha ili emotivnog uzbuđenja (putovanje, trema, ispit ...)
Poseban oblik dijareje se viđa kod oboljenja nekih drugih organa (zapaljenje bubrega, poremećaj tiroideje itd.)

Lečenje dijareje zavisi od isključivo uzroka i oblika u kome se on javlja (akutni / hronični).
Akutni: mirovanje, konzumiranje tečnosti i supa (nadoknada elektrolita – Na i K), ukoliko postoje bolni grčevi treba postaviti nešto toplo na stomak (termofor).
Ishrana osobe koja boluje od hronične dijareje je manje redukovana nego u akutnim slučajevima: treba uključiti kuvan pirinač, struganu jabuku i skrobastu hranu; dvopek, keks, razna testa i kašu od krompira, kuvanu ribu ili pečeno meso.

Ako je dijareja uzrokovana nekim drugim oboljenjem potrebno je lečiti osnovnu bolest.

Lekovi protiv dijareje skraćuju njeno trajanje i čine oporavak bržim - aktivni medicinski ugalj (carbo medicinalis).

Kod teških i dugotrajnijih dijareja je neophodno potražiti stručnu pomoć radi daljeg lečenja.
Antimikrobni lekovi se daju samo u slučaju poznatog uzročnika i kada je antibiogramom potvrđena potreba za određenim antibiotikom.

dr_Jelena:
 
A sad nešto specifičnije za naše članove ....
 


Oboljenja mišića (Miopatije)

Mišići omogućavaju pokrete tela. Različite vrste mišića imaju različite funkcije. Postoji veliki broj poremećaja koji mogu uticati na mišićni sistem. Oboljenja mišića izazivaju slabost, bol ili čak paralizu (nepokretnost). Veoma često je nepoznat uzrok oboljevanja mišića.
Neki od poznatih uzroka su:
•   Povreda ili pretreniranost, kao što su uganuća, istegnuća, grčevi ili tendinitisi (upale tetiva)
•   Genetski uzroci, kao kod mišićne distrofije
•   Pojedini karcinomi
•   Zapaljenja, kao kod miozitisa
•   Oboljenja nerava koji inervišu mišiće
•   Infekcije
•   Određeni lekovi

Najčešća uganuća se viđaju na članku noge ili zglobu šake. Simptomi: bol, otok, pomodrelost nemogućnost pokretanja zgloba. Može postojati i zvučno obeležje povrede (“kvrc”).

Istegnuća tetiva mogu biti akutna ili hronična a dešavaju se pri nepovoljnoj akciji mišića te posledično i njegove tetive  Najčešća istegnuća se vidjaju na leđima i tetivama kolena. Simptomi: bol, mišićni spazam, otok nemogućnost pokretanja mišića.
U prvom momentu tretman ovih povreda uključuje odmaranje povređenih područja, hlađenje,  nošenje bandaža ili zavoja koji će izvršiti kompresiju na područje i lekovi protiv bolova i oticanja. Nešto kasniji tretman (nakon povlačenja otoka i smanjenja nivoa bolnosti pokreta) uključuje razgibavanje i aktivno vežbanje povređenog zgloba i mišića uz dozirano opterećenje.

Mišićni grčevi su iznenadne, nevoljne kontrakcije ili spazmi jednog ili više mišića istovremeno. Često se javljaju nakon vežbanja ili u toku noći, u trajanju od nekoliko sekundi do par minuta. Grčevi mogu biti izazvani neadekvatnim funkcionisanjem nervnog impulsa. To se često događa nakon povrede kičmene moždine ili usled uklještenog nerva vrata ili leđa.
Drugi uzroci:
•   Istegnuća ili pretreniranost mišića
•   Dehidratacija
•   Nedostatak minerala u ishrani ili manjak minerala u telu
•   Nedovoljna prokrvljenost mišića
Grčevi mogu biti veoma bolni. Istezanje i blaga masaža mišića mogu odagnati bol.

Tendinitis  (tendonitis – upala tetiva) označava zapaljenje tetive. Izaziva bol i osetljivost u blizini zgloba. Obično se javlja u području zgloba ramena lakta, kolena, kukova, peta ili zgloba šake. Zavisno od lokalizacije, nazivaju se različitim imenima (na pr. široko poznat teniski lakat).
Najčešći uzroci tendinitisa su povrede ili pretreniranost. Kombinovanje treninga, pravilno istezanje i adekvatno doziranje intenziteta pri vežbanju može sprečiti nastanak tendinitisa. Određena oboljenja, kao što je reumatoidni artritis takođe može biti uzrok tendinitisa. Prva pomoć kod ovih povreda uključuje odmaranje povređenih područja, hlađenje, nošenje bandaža ili zavoja koji će izvršiti kompresiju na područje i lekovi protiv bolova i oticanja. Nešto kasniji tretman (nakon povlačenja otoka i smanjenja nivoa bolnosti pokreta) uključuje razgibavanje i aktivno vežbanje povređenog zgloba i mišića uz dozirano opterećenje, ultrazvuk, fizikalnu terapiju, injekcije steroida i hirurški tretman.

Miozitis je zapaljenje skeletnih mišića, koji sačinjavaju voljnu muskulaturu. To su mišići pod našom voljom uz pomoć kojih pokrećemo svoje telo. Miozitis izazivaju povrede, infekcije i autoimmune bolesti.

sasacg:
dr. is back :D

dr_Jelena:
 
vidim da se pominje na forumu ... ali nisam primetila i objašnjenja .... pa dok imam vremena ...

HOLESTEROL

je prirodni deo krvi i različitih tkiva u organizmu (nervi i žuč). To je nerastvorljivi lipid koji sadrži sterolno jezgro i jednu OH grupu (omogućava rastvaranje masti u vodi). Holesterol je najrasprostranjeniji steroid u organizmu. Holesterol se u organizam unosi hranom (junetina, iznutrice, jaja)  - egzogeni holesterol. U proseku se dnevno unese 500-1000 mg egzogenog holesterola. U našem telu se sintetiše endogeni holesterol (u jetri i crevima). U organizmu se stvara najmanje 2-3 puta više holesterola nego što je moguće uneti hranom.

•   Holesterol je sastavni je deo membrana svih ćelija u  telu
•   Čini osnovu  žuči, vitamina D i nekih hormona (adrenalina i steroidnih hormona - estrogena i testosterona)
•   Ima zaštitino dejstvo od isparavanja kože (taloži se u površinskom rožnatom delu kože)
•   Esterifikovan oblik transportuje masne kiseline
•   Neiskorišćeni deo holesterola se depunuje u nervnom tkivu, žutom telu i kori nadbubrega

"dobar holesterol" sadrži 50 % proteina i samo 20 % holesterola a označen je kao HDL
"loš holesterol" je označen kao LDL i glavni je holesterol jer on prenosi 75 % masti krvi (50 % holesterola)
LDL izaziva stvaranje ateromatoznog plaka i doprinosi razvoju srčanih oboljenja. HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova a potom se putem žuči izbacuje iz organizma (čisti krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze).

LDL čestice bivaju parcijalno odstranjene putem jetre i žuči ali LDL receptori na površini ćelije imaju mnogo veću ulogu u uklanjanju LDL-a iz krvotoka (estri holesterola se hidrolizuju a dobijeni holesterol služi za za izgradnju ćelijske membrane, deponuje se u ćeliji, ponovo se esterifikuje ili napušta ćeliju u cilju sinteze žuči)
LDL receptori su odgovorni za uklanjanje lošeg holesterola iz krvne plazme, a broj LDL receptora je ključan u regulaciji LDL holesterola u plazmi. Opasnost od nagomilavanja holesterola u ćelijama postoji u situacijama kada ne postoje receptori, kao što je slučaj u porodičnoj hiperholesterolemiji ili kada je ishrana bogata mastima i holesterolom.


E sad ...  :shock:

Zvanična medicina prevenciju hiperholesterolemije vidi ovako:
prestanak pušenja, adekvatna ishrana i suplementacija, fizička aktivnost, lekovi (antilipidni lekovi kao na pr. statini)
Adekvatna ishrana obuhvata: smanjen ukupni energetski unos, masti ograničene na 30 % ili manje od ukupnog kalorijskog unosa, 8-10 % u odnosu na ukupnu količinu masti moraju sačinjavati zasićene masne kiseline (stearinska i palmitinska), polinezasićene masne kiseline treba unositi 10 %, 15 % mononezasićenih masnih kiselina, 2.4 g soli dnevno, holesterol smanjiti na manje od 300mg dnevno. Kompleksni UH moraju biti zastupljeni sa 55-60% ukupne energetske vrednosti, vitamini C i E, beta karotin, povećan unos vlakana i neverovatno, ali istinito, umerene količine alkohola (120 g vina, 360 g piva ili 25 g viskija)

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana