Extreme Forum
General Bodybuilding Discussion => Članci => Temu započeo: dr_Jelena Jul 30, 2007, 09:24:02 posle podne
-
Kosti gornjeg ekstremiteta
Ključna kost je parna, duga kost, oblika latinskog slova "S". Pruža se poprečno između lopatice i grudne kosti. Ona je svojim dvema unutrašnjim trećinama ispupčena napred, a spoljnom trećinom nazad. Krajevi su pokriveni hrskavicom, pomoću koje se ključnjača zglobljava unutra sa grudnom kosti, a spolja sa natplećkom lopatice. Telo ključnjače pokazuje spoljašnjost koja se pojačava idući prema spoljnjem kraju, pa zbog toga opisujemo i donju stranu, prednju i zadnju ivicu ključnjače.
Lopatica je pljosnata kost trouglastog oblika. Priljubljena je uz zadnju stranu grudnog koša i pruža se, u mirovanju, od II. do VII. iii VIII. rebra. Na njoj određujemo dve strane: prednju i zadnju; tri ivice: gornju, spoljnu i unutrašnju, i tri ugla: gornji, donji i spoljni. Prednja ili rebarna strana lopatice izdubljena je u tzv. podlopatičnu jamu. Zadnja strana lopatice je lopatičnim grebenom podeljena na dve jame: nadgrebenu i podgrebenu. Lopatični greben se pruža koso nagore i u stranu i završava se natplećkom, koji se zglobljava sa ključnjačom i štiti rameni zglob sa gornje strane. Spoljni ugao lopatice nosi zglobnu glačicu, zvanu lopatična čašica, koja se zglobljava sa glavom ramenice. Iznad spoljnjeg ugla usađen je kljunasti nastavak ili gavranov kljun - oblika savijenog malog prsta.
Ramenica (humerus) je duga kost sa snažnim krajevima i tanjim telom, koje je trostrano prizmatičnog oblika, te ima, prema tome, tri strane: spoljnu, unutrašnju i zadnju. Na gornjem kraju ramenice vidimo zglobnu, polukuglastu površinu - glava ramenice, koja se zglobljava sa lopatičnom čašicom. Glava ramenice i lopatična čašica grade rameni zglob. Iza glave nalazi se anatomski vrat, spolja velika kvrga, a spreda mala kvrga. Između kvrga vidimo jedno uspravno udubljenje, koje se naziva međukvržni žleb. Nešto iznad sredine tijela, na spoljašnjoj strani nalazi se hrapavo deltasto ispupčenje gde se pripaja deltasti mišić. Donji kraj je proširen i spljošten i sastavljen je od srednjeg zglobnog dela i dva nezglobna dela. Na unutrašnjoj strani zglobnog dela nalazi se zglobni valjak za zglobljavanje sa lakatnicom, a na spoljnoj glavica za zglobljavanje sa žbicom. Bočni nezglobni delovi su unutrašnji i spoljašnji čvor ramenice. Na čvorovima se pripaja veći broj mišića koji deluju na pokretanje šake i prstiju.
Kosti podlakta čine spolja žbica (radius), unutra lakatnica (ulna). Telo ovih kostiju je takođe trostrano - prizmatičnog oblika. Gornji kraj žbice sastoji se od glavice, vrata i kvrge. Glavica žbice na svojoj gornjoj strani, ima plitko udubljenje za zglobljavanje, sa lakatnicom. Donji kraj je znatno masivniji jer se u biti samo donji kraj žbice zglobljava sa kostima ručja. Spolja se nalazi šiljasti nastavak žbice, a unutra usek za zglobljavanje sa donjim krajem lakatnice. Lakatnica je nešto duža od žbice. Obe kosti su postavljene tako da gornji kraj lakatnice prevazilazi žbicu, a u predelu ručja, žbica je duža od lakatnice. Gornji kraj je mnogo masivniji od donjeg i neobičan je po svom obliku. Ima dva nastavka; na zadnjoj strani lakatni nastavak, a na prednjoj kljunasti nastavak. Izmedu oba nastavka nalazi se polumesečasta glačica, koja u vidu klješta obavija zglobni valjak ramenice zglobljavajući se sa njim. Donji kraj nosi na strani malog prsta šiljasti nastavak, a unutrašnji deo kraja zglobljava se sa žbicom.
Kosti šake: sastoje se iz tri dela: ručja (ossa carpi), doručja (ossa metacarpalia) i članaka prstiju ( phalanges digitorum manus). Kosti ručja raspoređene su u dva reda. Od ukupno osam kostiju, glavičasta kost je najveća. Na dlanskoj strani kukasta kost nosi karakterističnu kukicu, koja zadržava tetive pregibača na svom mestu. Kosti prvog reda spajaju se međusobno u blagom luku koji odgovara zglobnoj površini donjeg kraja žbice. Postoji pet kostiju doručja koje nemaju svojih posebnih naziva, Broje se kao I - V kost doručja, od palca prema malom prstu. Prva kost je najkraća i najdeblja, a druga najduža. Kosti doručja su duge kosti. Kraj koji se zglobljava sa kostima ručja naziva se bazom, a suprotni glavicom. Baza je nepravilnag četvorouglastag oblika.
Svaki prst ima tri članka (sa izuzetkom palca, koji ima dva članka). Svaki članak ima telo i dva kraja. Po dužini, članci jednog prsta nisu jednaki. Dve trećine dužine prvog članka predstavlja dužinu drugog članka, a dve trećine drugog članka jednake su dužini trećeg članka. Treći red članaka nosi nokatno ispupčenje potkovičastog oblika.
-
Kosti donjeg ekstremiteta
Kosti karličnog pojasa su predstavljene karličnom kosti a kosti slobodnog dela noge su:
- butna kost (femur)
- čašica (patela)
- golenjača (tibia)
- lišnjača (fibula) i
- kosti stopala (ossa pedis).
Karlična kost (os coxae) je parna, masivna kost nepravilnog oblika, koja učestvuje u izgradnji zidova karlice (pelvis).
Karlična kost se napred međusobno spajaju a pozadi se krsna kost (sacrum) u vidu klina zavlači između karličnih kostiju. Tokom razvoja i rasta karlična kost se prvobitno sastoji iz tri kosti,
- bedrene (os ili),
- preponske (os pubis) i
- sedalne kosti (os ischi).
Ove tri kosti su prvobitno razdvojene hrskavicom u obliku slova Y koja okoštava između 15-20 godine života.
Na karličnoj kosti postoje dve strane i četri ivice. Na spoljašnoj strani, u srednjem delu, nalazi se duboka jama, zglobna čašica (acetabulum) koja služi za zglobljavanje sa glavom butne kosti (caput femoris). Iznad acetabuluma nalazi se krilo bedrene kosti na kojem se pripadaju sedalni mišiči (mm. glutei) a ispod njega je veliki, zaporni otvor (foramen obturatum) zatvoren zapornom opnom (membrana obturatoria). Na unutrašnjoj strani nalazi se lučna linija (linea arcuata). Iznad lučne linije nalaze se, napred, bedrena jama (fossa iliaca), a pozadi, zglobna uvasta površina (facies auricularis) za spoj sa krsnom kosti. Ispod lučne linije je zaporni otvor (foramen obturatorium). Prednja ivica karlične kosti je izdubljena i preko nje prolaze krvni sudovi i živci, prema butu, namenjeni donjem ekstremitetu. Gornja ivica je ispupčena i odgovara karličnom grebenu (crista iliaca). Na zadnjoj ivici vide se dva ureza, veliki i mali sedalni urez (incisura ischiadica major / incisura ischiadica minor) između kojih se nalazi sedalna bodlja (spina ischiadica). Donja ivica pozadi prelazi u hrapavo sedalno ispupčenje (tuber ischiadicum).
Karlica (pelvis). Koštanu karlicu izgraduju, napred i bočno, obe karlične kosti (os coxae) a pozadi krsna (sacrum) i trtična kost (os coccygis). Karlica je podeljena graničnom linijom (linea terminalis) na gronji, širi deo, veliku karlicu (pelvis major) koja pripada trbušnoj duplji, i donji, uži deo, malu karlicu (pelvis minor) u kojoj su smeštani organi karlične duplje.
Butna kost (femur) je duga kost koja se gornjim krajem spaja sa karličnom kosti, a donjim sa čašicom i gornjim krajem golenjače. Na butnoj kosti se opisuju telo i dva okrajka. Telo (corpus femoris) je srednji dugi deo, koji ima prednju stranu (facies anteriorior), spoljašnju stranu (facies lateralis) i unutrašnju stranu (facies medialis) i tri ivice - spoljašnju, unutrašnju i zadnju. Jasno uobličena ivica je samo zadnja, hrapava linija (linea aspera). Na gornjem okrajku (extremitas superior) se razlikuju: glava (caput femoris), vrat (collum femoris), velika kvrga (trochanter major) i mala kvrga (trochanter minor). Donji okrajak (extremitas inferior) je masivniji od gornjeg, na njemu se vide dva koštana ispupčenja, spoljašnje (condylus lateralis) i unutrašnje (condylus medialis). Ova dva kondila su napred spojena glatkom čašičnom površinom (facies patellaris), a pozadi su razdvojeni dubokom međukondilarnom jamom (fossa intercondylaris).
Kosti potkolenice; goljenica, lisnjača (listna kost) Telo goljenice je izrazito trostrano prizmatično. Oštra ivica golenice okrenuta je napred. Gornji kraj je snažan i prilagođava se po masi i po obliku kondilima butne kosti sa kojima se zglobljava. Na prednjoj strani gornjeg kraja nalazi se važno ispupčenje - goljenična kvrga. Prednja ivica tela goljenice tzv. greben golenice, povijena je u blagom luku u obliku slova "S" i to od gornjeg do donjeg kraja - donji kraj učestvuje u građi skočnog zgloba a na unutrašnjoj strani donji kraj produžava se koštanim nastavkom koji se naziva unutrašnji gležanj. Lisnjača se nalazi spolja u odnosu na golenicu i malo je potisnuta unazad. Mnogo je tanja ad golenice, a po dužini je jednaka sa njom. Ne zglobljava se sa butnom kosti, već se nepokretno vezuje sa golenicom i, pošto je smeštena nešto niže, donji kraj lisnjače, odnosno spoljašnji gležanj dopire niže u odnosu na unutrašnji gležanj. Gležnjevi, u vidu klešta, obuhvataju skočnu kost j pojačavaju skočni zglob.
Kosti stopala Stopalo je sastavljeno od kostiju nožja, donožja i članaka prstiju Građa nožja razlikuje se od grade ručja. Ručje ima osam kostiju, a nožje sedam. Samo se jedna kost nožja zglobljava sa kostima potkolenice, a to je skočna kost. Skočna kost je pokretnim zglobom vezana za masivnu petnu kost koja leži ispod i iza nje. Kosti nožja po dužini zauzimaju polovinu celokupne dužine stopala. Kosti donožja, kojih ima pet, obežavaju se, kao i kosti doručja, rednim brojevima idući od palca ka malom prstu. Prva je najsnažnija i najkraća, a druga kost donožja najduža. Peta kost donožja ima na bazi jedno ispupčenje koje strči u stranu. Ono služi kao mišićni pripoj i na bočnoj ivici stopala utiče na formu. Od zglobova stopala za nas je najinteresantniji skočni zglob.
-
MIŠIĆI
Mišići su delovi tela sposobni da se kontrahuju, skrate i grče i time dovedu do pokreta u zglobovima. Mišići su i elastični te mogu nakon skraćivanja da se vrate u ranije stanje.
Svaki mišić ima mesnati i tetivni deo, mesnati deo, koji se obično naziva trbuh mišića, crvene boje. To je deo koji je elastičan i može da se skraćuje i zadebljava. Tetiva je beličasta, žilava i otporna. Nalazi se na kraju mišića i čini završni deo kojim se mišić prihvata za kost.
Mišić je sastavljen od poprečno-prugastih mišićnih vlakana, vezivnog tkiva, krvnih sudova i živaca. U najvećem broju slučajeva mišić se sa obe krajnje strane završava tetivama. Postoje i perasti i dvoperasti mišići, koji imaju tetivu samo na jednom krajnjem delu.
Svaki mišić ima početni i završni pripoj. Početni pripoj je obično nepokretan, a završni pokretan. Mišići se pripajaju za pokosnicu (periost) kostiju tetivnim vlaknima. Mišići imaju beo, više ili manje proziran omotač koji se zove fascija.
Mišići su aktivni pokretači našeg tela. U ljudskom ih telu ima više od 500, a zajedno s kostima oni pokreću ljudsko telo. Radom mišića upravlja centračni nervni sistem. Svi telesni mišići čine oko 40% mase ljudskog tela, a mišićna masa muškaraca u proseku je oko 15% veća od one u žena.
Mišiće izgrađuje mišićno tkivo koje može biti:
Poprečnoprugasto mišićno vlakno je tvorevina nastala nepotpunom deobom mišićnih ćelija, pa imaju poprečne pruge i više jezgara. Od njega su građeni mišići vezani uz kosti. Rade pod uticajem naše volje.
Srčano mišićno tkivo je poprečnoprugasto uzdužno povezano. Ujednačeni srčani ritam kontroliše autonomni nervni sistem i hormoni, stoga jedino oni mogu uticati na njegov izmenjeni rad.
Glatko mišićno tkivo kontrolisano je autonomnim nervnim sistemom ili hormonima. Građeno je od vretenastih ćelija s jednom jezgrom. Bez glatkih mišića hrana ne bi mogla prolaziti telom, a mokraćna bešika funkcionisala bi sasvim drugačije.
Mišićna vlakna spajaju se u snopiće, koje poput odeće obavija ovojnica od vezivnog tkiva. U svako mišićno vlakno ulazi ogranak nervnog vlakna kako bi ga podstakao na rad. Snopićima hranu i kiseonik donose sitne žilice (kapilari), usput odnoseći ugljen dioksid i štetne materije. Manji mišić čini nekoliko snopića, a veći mišići mogu imati i stotine snopića. Svaki je mišić obavijen ovojnicom od vezivnog tkiva na koju se nadovezuju čvrsta i savitljiva tetivna vlakna. Tetive vežu mišiće uz kosti.
-
ZGLOBOVI
Zglob je skup elemenata pomoću kojih se međusobno spajaju kosti. Postoje nepokretni i pokretni zglobovi.
Nepokretni zglobovi su kosti čvrsto srasle ili povezane hrskavičnim ili vezivnim tkivom, kao što su, na primer, kosti lobanje.
Pokretni zglobovi sastoje se od glavnih i sporednih delova zglobne površine kostiju, zglobna šupljina i zglobna čaura. Zglobne površine kostiju se, obično, dopunjuju svojim oblikom i dobro naležu jedna na drugu.
Kosti su na tom delu prekrivene hrskavicom čija debljina odgovara pritisku koji ona podnosi. Zglobna šupljina je prostor koji se nalazi između kostiju zgloba i ispunjena je sluzavom tečnošću. Zglobna čaura obuhvata zglobne krajeve kostiju, štiti zglob i sadrži zglobnu tečnost. Sporedni elementi zgloba su zglobne veze i zglobne ploče. Zglobne veze ili ligamenti su fibrozne trake koje pojačavaju zglobnu čauru i ne dozvoljavaju preterane pokrete koji bi mogli dovesti do uganuća ili iščašenja. Vezivne ploče se nalaze samo u nekim zglobovima) npr., između kičmenih pršljenova. One ublažavaju udare na zglobne površine.
Svi pokretni zglobovi izloženi su udarima tj. uticaju spoljašnje sile usled čega može doći do uganuća, iščašenja i preloma. Otvorene povrede zglobova su veoma opasne, jer mogu dovesti do infekcije u čauri i do ukočenosti zgloba
Tipičan predstavnik nepokretnog zgloba je tzv. šav. Dve susedne pljosnate kosti se svojim zupčastim ivicama uvlače jedna u drugu, okoštavaju i isključuju svaki pokret (šavovi na lobanji).
Nepokretan ili veoma malo pokretan zglob je onaj u kome se dve kosti dodiruju ravnim površinama i čvrsto su vezane hrskavicom koja se nalazi izmedu njih (preponska simfiza).
Pokretne zglobove delimo ili prema broju osovina, oko kojih se pokret izvodi, u jedno-, dvo- ili tro-osovinske zglobove ili prema obliku zglobnih površina. Kuglasti ili loptasti zglob je troosovinski zglob kaji omogućuje pokret u svim pravcima. Poluloptasta zglobna površina jednog kraja kosti - zglobna glavica - uvlači se u odgovarajuće udubljenje na susednoj kosti - zglobnu čašicu. Zglob ramena i kuka su loptasti zglobovi i najpokretljiviji su.
(http://www.fotorola.com/uploads/8d298a08b7.gif)
Jajasti i sedlasti zglobovi su dvoosovinski. Oblici njihovih zglobnih površina su određeni samim nazivom. Jahač se u sedlu može naginjati napred i nazad, na jednu ili drugu stranu, a ne može se okretati oko uzdužne osovine (primer - zglob između trapezaste kosti i prve kosti doručja - palac na nozi).
(http://www.fotorola.com/uploads/eb004b5f6d.gif)
Pokreti oko jedne osovine izvode se u cilindričnim zglobovima. Jedna zglobna površina ima oblik valjka, a drugi kraj nosi odgovarajući usek. Na valjku obično postoji jedno dodatno ispupčenje ili udubljenje. Time se osigurava preciznost pokreta oko date osovine i isključuje se iskliznuće kosti u stranu. Ako je osovina zgloba postavljena okomito na dužinu kosti onda takav zglob nazivamo zglob šarke (primer: zglob lakta, prstiju). Kada osovina leži paralelno uz kost govorimo u točkastom zglobu (gornji zglob žbice i lakatnice).
(http://www.fotorola.com/uploads/2e375d25c7.gif)
Zglobne površine su pokrivene glatkom hrskavicom, a čitav zglob potpuno je uvijen opnastom vrećicom - zglobnom čaurom. Pored zglobne čaure postoje i zglobne veze - ligamenti - koji učvrsćuju zglob i u zajednici sa zglobnom čaurom sprečavaju prekomerno pokretanje - isčašenje. Unutrašnji zid zglobne čaure - sinovialna opna - luči sluzavu tečnost koja podmazuje zglob. Unutar zglobne čaure nema vazduha usled čega u njoj vlada negativni pritisak, koji sprečava razdvajanje zglobnih površina.
U jednoosovinskim zglobovima vrši se pokret pregibanja i opružanja. To je pokret koji najčešće srećemo posebno u ekstremitetima. Mnogo ređi je pokret uvrtanja i izvrtanja. Zglobovi sa dve osovine, pored pokreta pregibanja o opružanja, mogu još vršiti pokret privođenja ili primicanja i pokret odvođenja ili odmicanja. Jedna vrsta pokreta slična privođenju i odvođenju predstavlja pokret suprotsavljanja i pokret suprotan njemu. Kombinacijom prethodnih pokreta dobijamo pokret kruženja. Kod troosovinskog zgloba, pored mogućnosti prethodnih pokreta, vrši se i pokret oko uzdužne osovine i taj pokret nazivamo obrtanje.
Zglob lakta je složen zglob. Jedna zglobna čaura obavija tri zgloba: zglob ramenice i lakatnice, ramenice i žbice i medusobno zglob žbice i lakatnice. U zglobu lakta vrše se pokreti pregibanja i opružanja i okretanja žbice oko lakatnice. Lakatni nastavak zaustavlja pokret opružanja ruke u laktu. Ovde treba napomenuti da podlakat opisujemo uvek u položaju kada je ruka slobodno spuštena pored tela, dlan okrenut unapred, a palac u stranu. U takvom položaju kosti podlakta stoje paralelno. Zbog mogućnosti okretanja žbice oko lakatnice obe kosti se mogu naći u ukrštenom položaju. Primer: položimo desnu ruku do lakta na sto tako da je dlan okrenut nagore. Žbica i lakatnica su paralelne. Okrećemo samo šaku do položaja da dlan bude okrenut ka stolu; palac opisuje putanju od 180°. Kosti podlakta su ukrštene; time je izvršen pokret uvrtanja. Učinimo li suprotno, dobijamo pokret izvrtanja žbice, odnosno podlakta. Lakatnica je snažna u predelu zgloba lakta i nosi glavni teret zglobljavanja. Njena debljina nadole opada, dok debljina žbice raste, kako bi žbica u zglobu šake mogla izgraditi osnovnu noseću zglobnu površinu. U međusobnom zglobljavanju žbice i lakatnice zglobna udubljenja gradi ona kost kaja ima veću masu, gore lakatnica, dole žbica.
Zglob šake pripada tipu jajastih zglobova. Između prvog i drugog reda kostiju doručja takođe je moguć pokret pregibanja i opružanja. Šaka u kombinaciji oba zgloba dobija mogućnst kruženja. Amplituda pregibanja i opružanja šake iznosi oko 120°. Kosti doručja nepokretno se vezuju sa kostima ručja, osim prve kosti doručja, tj. palčeve kosti koja se nalazi u pokretnom sedlastom zglobu i donekle malog prsta, gde je moguć ograničen pokret pregibanja i opružanja. Zglobovi izmedu doručja kostiju i prvih članaka prstiju su kuglasti zglobovi. Ostali zglobovi izmedu članaka prstiju su cilindrični zglobovi koji dozvoljavaju isključivo pregibanje i opružanje.
Skočni zglob odgovara zglobu šake, ali je građen drugačije. Šaka se nastavlja u istom pravcu na kosti podlakta, a u skočnom zglobu stopalo je postavljeno okomito u odnosu na kosti potkolenice. U tom zglobu vrše se pokreti pregibanja i opružanja, odnosno podizanja i spuštanja stopala. Skočna kost u ovom zglobu prihvaća svu težinu tijela na sebe i tek onda je raspoređuje na ostale kosti nožja. Donji skočni zglob je zglob između donje Strane skočne kosti i gornje strane petne kosti. U ovom zglobu vrši se pokret uvrtanja i izvrtanja sto-pala. Kod uvrtanja taban je okrenut upolje, a kod izvrtanja unutra. Ostali zglobovi nožja i donožja posjeduju minimalnu pokretljivost i za nas su nevažni.
Zglob kolena se odlikuje specifičnom i karakterističnom građom zglobnih tela i smeštajem veza. On je najsloženiji zglob u ljudskom telu. Ne postoji skladnost zglobnih tela, kondili butne kosti su karakteristično zavijeni od napred u većem polukrugu, a pozadi u manjem polukrugu. Njihovu skladnost dopunjuju meniskusi (mensci articulares), lateralni i medijalni. Lateralni je meniskus pokretljiviji od medijalnog. Oni osiguravaju da pri kretanju konkavno zglobno telo prati konveksno. Zglobna čaura koljena je obilna, njenu prednju stranu ojačava zajednička tetiva m. quadricepsa femoris u koju je uložena sezmoidalna kost iver (patela). Zglob kolena dodatno učvršćuju i ligamenti: lig.collaterale mediale et laterale, lig.cruciatum anterius et posterius, lig.patelae. S obzirom na mehaniku kolenog zgloba on se sastoji od ugaonog i obrtnog zgloba (trochogynglymus).
Oko poprečne osovine koja prolazi kroz oba epikondila butne kosti moguća je fleksija i ekstenzija. Fleksija- aktivno moguća je do 135°, a pasivno i do 160°. Raspon između 135° i 160° naziva se «mrtvi mišićni prostor». Ekstenzija- aktivno do 0°, a pasivno moguća je hiper ekstenzija do 5°. Fleksija je obično praćena unutrašnjom rotacijom potkolenice do 5° (pronacija). Ekstenzija je praćena spoljnom rotacijom potkolenice (supinacija do 5°).
(http://www.fotorola.com/uploads/b90a7efed4.gif)
-
Zar ne bi bilo lakse da se stavljaju linkovi od djelomicno uzetih tekstova pa da ne moras copy/paste, server bi bio malo rastereceniji i ne bi bilo toliko opterecenja ni na zglobove.
http://www.radman-tomic.hr/anatomy/kostur.htm
-
Ovo si i sam lepo rekao DELIMIČNO ... 8)
Neko se trebao potruditi pa DODATI ostatak ... a to već postoji kod mene jer studentima i onako moraš sažvakati kad objašnjavaš ...
I to mi je hvala ...
(jel' ovo pokušaj da mi vratiš za sekice ?)
-
Nice:)Very nice:)
-
Ovo si i sam lepo rekao DELIMIČNO ... 8)
Neko se trebao potruditi pa DODATI ostatak ... a to već postoji kod mene jer studentima i onako moraš sažvakati kad objašnjavaš ...
I to mi je hvala ...
(jel' ovo pokušaj da mi vratiš za sekice ?)
Ja se sada osjecam kao student na medicinskom fakultetu citajuci ove tekstove. :lol:
-
TTgirl
Nice:)Very nice:)
Hvala ... nadam se da je od pomoći ...
Manimal
Ja se sada osjecam kao student na medicinskom fakultetu citajuci ove tekstove. :lol:
Onda imaš najzgodnijeg predavača u istoriji Medicinskog fakulteta ...
-
Svaka čast na trudu
-
Hvala Mrki ... :P
-
Onda imaš najzgodnijeg predavača u istoriji Medicinskog fakulteta ...
Ал смо самоуверени....
-
TTgirl
Nice:)Very nice:)
Hvala ... nadam se da je od pomoći ...
Manimal
Ja se sada osjecam kao student na medicinskom fakultetu citajuci ove tekstove. :lol:
Onda imaš najzgodnijeg predavača u istoriji Medicinskog fakulteta ...
Jos kad bi vidio sliku pa da i povjerujem...... :wink:
-
Hahahahaha ...
Ja se pokazala jednom ... trebao si imati brže reflekse .... :P
-
Dajte doktorka ponovite....nismo bili prisutni! :D
-
Dovoljno vam je i ovo na avataru ...
Ja sam lekar, a ne dobra vila ... hehehehe :P
-
Ovo bi moglo i u clanke da ide, a i veca slika ne bi bila na odmet...
-
Ma ne bi .... ja sam mala žena 176/58 ...
-
A to je malo? :P
-
Meni savršeno ...
A drugo, kad pogledam koliko dobro izgledaju devojke na sajtu, ne bih ni da pokušavam ... :?
-
Popravicemo, ako nesto treba da se popravi! :D
-
Ma ne treba ... meni je super i ovako ...
Gimnastika je ostavila dovoljno traga ... :lol:
U svakom slučaju, HVALA !
-
Prekrasno doktorke.
-
Eto, čovek video pa lepo kaže ... 8)
Hvala Gjoroski ... :D
-
Kičmeni stub
Kičmeni stub se sastoji od 33 vertebre (kičmenih pršljenova):
7 cervikalnih (vratnih)
12 torakalnih (svaki spaja po 1 par rebara)
5 lumbalnih (donji deo ledja - krsta)
5 sakralnih (kod odraslih su srasli u jednu kost koja se naziva sacrum i ne sadrži diskove)
4 kokcigealnih (spojeni u jedinstvenu kost coccyx – rep/trtica)
(http://www.fotorola.com/uploads/f915929f4c.gif)
Degeneracija lumbalnog diska, habanje i prolaps
Lumbalni deo kičme ima 5 delova (vertebre) čija su tela spojena jedno uz drugo gradeći blok koji se naslanja na sakrum (repna kost). Disk ima ulogu jastučića ili amortizera pritiska izmedju dva pršljenska tela. Disk podseća na luk sa spoljašnjih slojem (annulus) koji kada se pokida, postaje jako bolan. U sredini ovog prstena (annulus) se nalazi jezgro (nucleus), koje podseća na meso morskog raka. Disk se vremenom isušuje, nastupa degeneracija (što predstavlja trošenje I habanje koje se javlja sa starenjem, opterećenjem a pospešuje se povredom).
Degeneracija diska se nabolje vidi magnetnom rezonancom (MRI) ali obično ne predstavlja problem dok nema većeg opterećenja kičme. Medjutim, ponekad degeneracija diska može uzrokovati bol koji nastaje usled istrošenosti prstena (anulus), mehaničkog uzroka ili toksičnih materija ("produkata") koje se oslobadjaju pri pucanju diska. Degeneracija diska se može javiti sa ili bez smanjenja visine diska. Ruptura (prekid) prstea (anulusa) sa izlaskom jezgra se označava kao "prekinut disk", "hernijacija diska", "prolaps diska" ili "skliznuti disk". Sveži prolaps je u početku dobro hidratisan ali vremenom se disk stanjuje usled dehidratacije te nastaju problemi. Većina prolapsa se može simptomatski lečiti bez hirurških intervencija. Sa starenjem, naš kičmeni stub formira koštane izrasline (poznate kao osteofiti). Ovo stanje se naziva osteoartritis, osteoartroza ili spondiloza i najčešći je oblik artritisa u svetu. Najbitnije od svega je da ovi izraštaji ne stvaraju probleme. Medjutim, vremenom oni mogu rasti i savijati se, te pritiskati nerve što dovodi do pojave bola (sciatica).
Nukleus može iscureti kroz anulus i pritiskati nerve, što naravno, dovodi do bola, mravinjanja i/ili obamrlosti nogu, a stanje se naziva sciatica (u narodu poznato kao išijas ?!?!). Promene na disku mogu uzrokovati direktan bol ali i prenešen bol,što znači da se bol poreklom iz lumbalne kičme prenosi na drugo mesto- u karlicu, kuk i/ili bedra. Sciatica je vrsta prenešenog bola nastala usled pritiska na bolan nerv. Pokidan disk (ili iritacija spoja) može izazvati spazam mišića donjeg dela ledja. Mišići pokušavaju da zaštite zglob (spoj) od pokreta ali ponekad bol nastao usled spazma može biti biti gori od “skrivenog” problema.
Tretman
Najbolji tretman je prevencija – na pr. vodjenje računa o pokretima kičme. Kičma je najjača kada su pršljenovii vertikalni, a najslabija kada je nagnuta ili uvrnuta. Stoga, kičma se najbolje koristi (i štedi) ukoliko se tovar nosi u uspravnom položaju, pa je najbolje toliko saviti kolena da kičma ostane vertikalna kada se podiže nešto sa poda. Slično tome, ne treba se ni uvrtati (okretati) kad se diže teret. Pravilni čučnjevi su najbolja vežba za vašu kičmu.
Postoje različiti vidovi tertmana, počevši od kompletnog mirovanja i manipulacije pršljenova, termoterapije, hidroterapije do plivanja u zagrejanom bazenu. Poseban vid tretmana predstavlja hirurška intervencija.
-
Dali su mladji clanovi foruma, svesni, da sve ovo sto napises (strucna literatura) je njima i te kako potrebna da bi e bolje razvijali i vezbali pravilnije?!
-
Nice :wink:
-
Dali su mladji clanovi foruma, svesni, da sve ovo sto napises (strucna literatura) je njima i te kako potrebna da bi e bolje razvijali i vezbali pravilnije?!
Iskreno se nadam ... zato i pišem ... da neko nešto nauči ....
Nice :wink:
Hvala Saša ...;)
-
Odlican tekst, odma je odradjen copy/paste u moju kolekciju clanaka;).
-
Odlično Spale... meni podstrek ... ;)
Dajte ideje o čemu da pišem .... meni je haos u glavi od informacija ... ;)
-
Odlično Spale... meni podstrek ... ;)
Dajte ideje o čemu da pišem .... meni je haos u glavi od informacija ... ;)
Dajte neshto o suplementima josh... :) Da chujemo josh informacija sa medecinske strane... :)
-
http://en.wikipedia.org/wiki/Dietary_supplement (http://en.wikipedia.org/wiki/Dietary_supplement)
Izvoli link ... pa sam izaberi o čemu želiš da čitaš ....
Tu je gomila informacija a ja da pišem knjigu .... mislim da je gubljenje vremena jer se ovde na forumu i te kako pisalo o suplementima ...
Samo treba naći i pročitati ... ;)
-
http://en.wikipedia.org/wiki/Dietary_supplement (http://en.wikipedia.org/wiki/Dietary_supplement)
Izvoli link ... pa sam izaberi o čemu želiš da čitaš ....
Tu je gomila informacija a ja da pišem knjigu .... mislim da je gubljenje vremena jer se ovde na forumu i te kako pisalo o suplementima ...
Samo treba naći i pročitati ... ;)
A ne chitao sam ja sve... :D Nego sam ochekivao da cje te popljuvati suplementaciju kao vecjina vashig kolega :D Poz.. over and out..
-
Misliti i cveće brati ... :?
Ja nisam kao većina mojih kolega ... to si odavno mogao primetiti ...
I sama koristim suplemente, jer ih smatram opravdanim i korisnim ... :P
-
Dobro ste dotakli i tu temu. Evo konkretno pitanje: zasto vecina doktora ima misljenje o suplementima kakvo ima? Da li se na fakultetu uopste prica o toj temi?
-
Dobro ste dotakli i tu temu. Evo konkretno pitanje: zasto vecina doktora ima misljenje o suplementima kakvo ima? Da li se na fakultetu uopste prica o toj temi?
Vidi Spale, ova tema stvarno nije mesto da pokrenemo to pitanje. Slobodno otvori takvu temu i nateraj lekare, članove ovog foruma da progovore ... Ovde pomenuta, ispašće OFF :(
Ali, evo ja ću prva da ti odgovorim i ovde a i tamo (ako otvoriš):
Na fakultetu se jako malo priča o tome ... uopšte o alternativnim stvarima ... jer se tamo uglavnom vidja stara škola ... mada sam imala jednu asistentkinju, inače endokrinolog, koja nas je jedina upućivala na takve stvari i veliko joj hvala za podučavanje...
Nekolicina nas, koja je još na fakultetu koristila Internet je bila "prognana" (čitaj, čudaci) što je obraćala pažnju i na druge vidove tretmana osim konvencionalne (čitaj zapadne-anglosaksonske) terapije ...
Sve što ne spada u okvire školskih knjiga, naučila sam da tražim sa strane i da se obrazujem više od diplome...
Zato nekima i smeta moja svestranost ... ali medicinu volim ... zato i pokušavam da je razumem ;)
-
Zadovoljan sam odgvorom;). Samo me zanimalo jesu li ljudi bezobrazni, ili se to stvarno ne uci. Jednostavno su me mnogo pogadjale izjave osoba koje se bave medicinom: "jedan momak je umro od proteina", "jednom momku su presadjivali kostanu srz zbog toga", "od toga se ne umire, ali se dobijaju vjestacki misici", "priznaj ako si uzimao kreatin, bolje da znamo". Ali sad znam da mogu da im oprostim:).
-
Sto se ove teme tice, da li ima dodatnih linkova kad je u pitanju zglob lakta. Na istom sam imao dvije operacije, pa me zanima sta su to radili:)
-
Nadji ekspertizu sa operacije ... da bih imala pravac kuda da te uputim ...
Postoji više hirurških zahvata na zglobu lakta .... samo zato ..;)
-
Bravo dr Jelena, lepa skolica za pocetnike!
Uzgred ja sam danas polozio anatomiju I - ( prvi deo podrazumeva ruku i nogu, thorax,abdomen i karlicu).
Glava, vrat i CNS su pri kraju.
-
Bravo i za tebe ...
Samo napred !!! Guraj ;)