Extreme Forum
Ostalo => Offtopic => Temu započeo: Milan J Avgust 04, 2007, 02:17:58 pre podne
-
"Bidermajer" - Prica o crnom humoru
Oduvek sam izbegavao da u svom okruzenju imam ljude koji su preterano ozbiljni. Skoro bezrazlozno tuzni. Nice je reko da "su humor i veselo vrdanje odraz zdravog duha, a stalna ozbiljnost i poslusnost su predmet patologije". Mozda sam malo promasio ovu Niceovu misao ali tu je negde.
Mladja Nedeljkovic, poznati niski i srpski glumac. Pravi glumac, koga su svi prepoznavali kao takvog. Imao je zdrav smisao za humor. Voleo je u sali sebe da predstavlja kao mog badigarda. Dok sam se ja s druge strane beskonacno puta cudio kako to on u "Otpisanima" gine od jednog metka, dok Bata Zivoinovic i Ljubisa Samarzic, najistaknutiji partizani, ginu tek nakon pola sanduka municije ispaljene u njih i dva litra crvene boje za filmske trikove. Zafrkavao sam se sa njim, svakodnevno, i obojica smo to prihvatali kao konstantu. Recimo on nikada nije uspevao da koristi moj mobilni telefon jer ne radi na njegovoj nadmorskoj nizini (bio je onizi covek).
Cak i u bolnici za bolesti srca kada sam ga sreo terao salu na racun svoje, ispostavilo se veoma ozbiljne zdravstvene situacije.Ja sam se u toj bolnici obreo obilazeci Klaousovog oca Zarija koji je taze dovezen posle masivnog infarkta koji nazalost nije preziveo. Mladja je bio sa Zarijem u istoj, "sok" sobi, dok je ovaj umirao i bio nam je insajder koji nam je davao vesti iz te, za posetu, zabranjene zone. Naravno da nam je izvestaje znatno ublazavao de se ne sekiramo.
Tu ga je zdravlje posluzilo.
Par meseci kasnije, sedimo mi u Nestu, nasem omiljenom minijaturnm kaficu poznatom po svojim gostima. Svakodnevni gosti su bili bivsi ministar policije i bivsi premijer, direktori banaka, nacelnici inspekcijskih sluzbi, vrhunski rukometasi, kosarkasi, glumci, politicali lokalne samopuprave bez obzira na partijsku pripadnost, zene iz nevladinih organizacija... Elem sedi drustvance, a tu je i Mladja koji, ispijajuci espreso u velikoj solji sa toplim mlekim, u zargonu barmena poznata i kao "corbica", saljivim tonom prica da mu treba generalka za "pumpicu" i da ide da uradi n-to struki bajpas u Sremskoj Kamenicu i to sutra. Smejali smo se sa njim ali se nismo salili. Sali nije bilo mesta. S druge strane Mladja je insistirao da se pozdravimo "za svaki slucaj" i terao na smeh.
Jedini ko se nije smejao uopste je bio Cosa novinar. Nije mu bilo do sale. On je covek u ozbiljnim godinama, kad je vec vreme da pocne da se interesuje za cenu mermera i grobnih mesta. Stalno nesto bolesljiv i bled. Naravno da je on u svojoj glavi sve to uobrazavao. Istini za volju, to mu je odlicno islo. Ubedio je sebe, par puta, da je na samrti. Cosa je strah od smrti toliko odnegovao, da je poceo i da pise pesimisticke price u onom kako-se-bese-zvase listu. Pisao je, recimo, o coveku koji je ziveo u nekom pejzazu kao sa ulja na platnu Boze Ilica (citaj: vukojebina). I covek je ziveo potpuno sam, vise decenija. I toliko je imao dosadan zivot, da mu se u stvari jedan te isti dan ponavljao, kako kaze Cosa. I taj covek je docekao ozbiljnu starost, u svojoj dosadi, jer ,siroma, nije smeo da umre, plaseci se da nece imati ko da ga sahrani.
Mi, gosti Nesta, smo voleli nezno da se salimo sa njim na tu temu: "Jao coso sto si mi nesto ubledeo". Na to je Cosa uglavnom nervozno istrcavao iz Nesta halapljivo udisuci vazduh odnosno zivot.
I Cosa je pio veliku kafu poput Mladje. Valjda su pili dugacku kafu da im sto duze traje i da imaju alibi sto sede, a inace su "prepuni" obaveza. Da kazem jos da je Cosa vodio kultnu emisiju na televiziji "Peta noc" u kojoj se pojavio svako ko nesto znaci u Srbiji. Dakle Cosa je nekrunisani kralj novinarstva i glavna zvezda medijskog prostora od oko dva miliona ljudi.
Elem posto sam uveo oba glavna aktera price, da se vratim na rastanak sa Mladjom. Stvarno mi je izgledao herojski taj njegov stav "Ajde da se pozdravimo, mozda se i nevratim". Muka je to. Iz Nesta sam otisao zabrinut te veceri.
Par dana kasnije do nas dolazi vest da se Mladja nije probudio posle operacije jer mu je srce bilo preslabo. Tuga! Dogovaramo se oko sahrane, prepricavamo dogodovstine sa njim. Svodilo se na jedno. Mladja je bio covek pun zivota.
Sahrana ko sahrana. Doslo dosta ljudi. Zapazam dve stvari. Mladji, kao zakletom demokrati, niko iz gradske demokratske vlasti nije dosao na sahranu, osim Zorana Zivkovica, koji tada nije bio nikakva vlast, a u demokratskoj stranci je samo hibernirao. Ali je bio i bice ljudina. Druga stvar koju sam zapazio je da se Cosa drzao po strani u kapeli. Cim su stavili Mladjin sanduk na kolica kojim je bio transportovan do vecne kuce, pazljivi posmatrac je mogao uociti Cosinu siluetu, kako se ubrzano priblizava izlaznoj kapiji. Razumeli smo ga. Ovo je bilo suvise za njega.
Sat vremena kasnije, sedimo u Nestu. Mislim da nije bilo muzike. Vodili su se tihi razgovori. Neko narucuje viski za sve u pokoj Mladjine duse. Gledam Cosu drhti mu ruka dok pije viski. Prepoznao se. Narucuje "corbicu" da se smiri. Cujem sebe, kako iz suprotnog ugla Nesta, pitam Cosu: "Jeli Coso, ti li uhvati bider majer kod Mladje?". Iz one napete atmosfere,kao da sam probio led, pocinje glasan smeh mnogih, i glasno psovanje jednog. Cosa nervozno psujuci mi sve cega se njegov novinarski vokabular dosetio, oblaci mantil, i izlazi iz Nesta. Neko doviknu "A i ubledeo si malo".
Mislim da tim povodom nismo razgovarali dve nedelje.
Sledeca scena Cosa i ja sami u Nestu. Neko gluvo doba. Ja ulazim, Cosa trlja rukice, i hvali "corbicu" koju mu je Zaklina, konobarica - institucija za sebe, upravo skuvala. Ja koristim primirje da kazem Cosi kako zadnji put kad sam video Mladju, pre nego da se pozdravimo, da je bas tu sedeo, i da je bas takvu kafu pio. Cosa u blagoj neverici, ali jos uvek ne naseda i pita Zaklinu jel je to bas tako bilo. Zaklina potvrdi da je bilo tako i nikako drukcije. Opet psovanje i opet napustanje Nesta.
Treca stvar koju sam uradio Cosi je bila malo preterana. Mladjin sin Borko, kao sin svoga oca, voli da se sali. Na jedan je prihvati ideju da mi da Mladjinu telefonsku karticu da pozovem sa tog broja Cosu. I... To je trebalo videti. Sacekao sam da cela ekipa bude u Nestu, ubacio Mladjinu karticu u moj telefon i bum. "Dialing Cosa tv5". Cosa namesta bolje naocare da procita indetifikaciju na telefonu, da vidi ko ga zove. Uzas u Cosinim ocima, kada je na mobilnom video poznat telefonski broj. Zove ga "Mladjo sa onoga sveta". Trebalo mu je pet dana da prestane da muca. Mislim da jos uvek ne razgovara samnom.
-
E, umiro sam od smeha dok sam čitao zadnji pasus i zamišljao Ćosićevu reakciju i izraz njegove "mrtvačke" face kad je video ko ga zove.
A Mlađa je stvarno bio najveća legenda ovog grada. Danas su takvi ljudi prava retkost.
-
Sto je najsmesnije tako je bilo i nikako drugacije.
-
...hahaha... alal vera... i za pricu i za zajebanciju...
-
Fenomenalno, u maniru najboljih majstora kratke price! 8)
Keep 'em coming!
-
Jako dobra sala....... :lol: :lol: :lol:
Genijalno... :)
-
...hahaha... alal vera... i za pricu i za zajebanciju...
Trudio sam se - hvala
-
Fenomenalno, u maniru najboljih majstora kratke price! 8)
Keep 'em coming!
Hvala. Imam jos prica. Bice uskoro..
-
Jako dobra sala....... :lol: :lol: :lol:
Genijalno... :)
Nekako sam odnegovao tu osobinu da otkrijem sta je vredno da se zapamti a i da se kreira smesan dogadjaj..Hvala
-
a od tvog smisla za humor Milan Kalinic jos uvek mislim ima traume hhahahahahhaha
-
He he dobro si me podsetio. Napisacu i to. Valjda se Milance nece naljutiti sto neko i njega zeznuo.
Auu kolko dobra prica. Hvala sto me potseti.
-
Milane,svaka cast...Price su ti fantasticne...
Dobrodosao :wink:
-
Hvala Sasa.
Sto kazu - bolje vas nasao
-
Ko to kaže, ko to laže?
-
Ko to kaže, ko to laže?
Da li se poznajemo?
-
Ne prijatelju .... ja onako u prolazu, dobacujem za stolom .... no hard feelings !