zahvaljujem

Hvala na iskrenom odg

Pozdrav svima,zamolio bi za odg na jedno pitanje..je li smije djevojka da zatrudni kada sam na kuri? je li ima to ikakvog efekta na trudnocu unaprijed hvala..

Jedna mala zanimljivost i susret sa necim sto do sad nisam imao prilike da vidim pa reko daj da slikam
Ne znam kako i sta je ovo kamenje metal unutra, ali kolko vidim pharm-tec se kotira solidno dobro
E sad mozda je neko imao prilike nesto slicno da vidi u vialu nekom, ne bi reko da je ovo bezbedno
https://imgur.com/a/T1nOTjp

Crevna bakterijska flora je raznovrsan, delikatan i složen ekosistem čiji se balans može kompromitovati od strane raznih faktora, uključujući psihofizički stres svakodnevnog života, ishranu, kao i uzimanje pojedinih lekova.

Kada je crevna flora, ili mikrobiota, van balansa, logično da nije u stanju da ostvaruje svoje funkcije punim kapacitetima, te se to negativno odražava na naše zdravlje.

Disbalans se ne ograničava samo na gastrointestinalne tegobe, već može biti uzrok i različitim upalnim, autoimunim, metaboličkim oboljenjima, pojedinim oblicima kancera, poremećajima raspoloženja, kao i određenim psihičkim stanjima. Nije začuđujuće da se creva smatraju „drugim mozgom“.

Shodno tome, suplementi sa mlečnim fermentima (eng. lactic ferment supplements) sve obimnije se preporučuju, pogotovu oni proizvodi koji uključuju mnoštvo bakterija i mikroorganizama koji su korisni za intestinalno zdravlje, podrazumevajući ovde probiotike, prebiotike, simbiotike i grupišući ih, kao da su jedna velika porodica.

U ovom tekstu ćemo se precizno upoznati sa mlečnim fermentima, videti šta su oni u stvari, kako se razlikuju od pro i prebiotika i, iznad svega, koja bi bila njihova funkcija i benefit za zdravlje naših creva, imunog sistema i neurosvesti.


ŠTA SU PROBIOTICI?

Počnimo sa definicijom koju je uobličila Svetska zdravstvena organizacija (eng. World Health Organization – WHO), koja kaže:

„Probiotik je hrana ili suplement koji sadrže žive mikroorganizme koji, prisutni u dovoljnoj količini, imaju korisne efekte po zdravlje domaćina“.

Probiotik može biti bakterija, čak i kvasac, koji promoviše optimalno okruženje crevne bakterijske flore, sve zarad normalnog funkcionisanja organizma. Obimna naučna građa je nesumnjivo potvrdila da je balans dragocene crevne mikrobiote (flore), koja može sadržati i preko 100 milijardi bakterija, igra fundamentalnu ulogu ne samo u zdravlju gastrointestinalnog trakta, već je povezana i sa opštim zdravljem.

Probiotici se primarno, ali ne ograničavajući se na to, koriste:

-radi sprečavanja nadimanja i oticanja

-u slučaju kolitisa (upalni procesi crevnih zidova), ili drugih iritacija

-radi lečenja poremećaja u varenju kod dece
-u lečenju cistitisa (upale bešike)

Najveći broj ovih akcija se realizuje usled uticaja probiotika na jačanje imunog sistema. Možemo reći da ovi mehanizmi koji polaze od zdrave crevne flore sprečavaju proliferaciju (širenje, prim. prev) patogene (štetne) bakterijske koncentracije koja kreira disbiozu, upalne procese koji destabilizuju imuni sistem, čineći ga manje efikasnim u obavljanju zaštitne funkcije, negativno menjajući i crevnu propustljivost.

Gastrointestinalni trakt ne samo da je zaslužan za varenje i apsorpciju nutrijenata, ali je isto tako i organ gde počiva naš imuni sistem, imajući u vidu da je ovaj prostor u telu dom za preko 60% ćelija sa imunološkim akcijama. Iz ovog razloga su tako bitni za zdravlje, crevne funkcije, kao i autoimuna oboljenja, poput  hašimotovog tiroiditisa (eng. Hashimoto's thyroiditis).

Svakako je dobro unositi hranu koja promoviše razvoj korisnih bakterija, ili onih izvora koji su bogati u mlečnim sadržajima, pre svega u smislu fermentisanih izvora/hrane (npr. karakteristične za orijentalne kulinarske tradicije). Pametno je konzumirati hranu bogatu vlaknima i probioticima poput inulina, koji se može pronaći u ovsenim pahuljicama (i derivatima), bananama, jabukama, kiviju, asparagusu (špargla). Što se tiče fermentisanih izvora, bogatih probioticima, možete se fokusirati na jogurt, ili kefir, ili proizvode dobijene iz biljnih izvora, poput jogurta od soje, vodenog kefira (koji se spravlja od pšeničnog kefira i vode).


MLEČNI (LAKTATNI) FERMENTI I PROBIOTICI NISU ISTE STVARI!


Mlečni (laktatni) fermenti

Izraz laktatni fermenti se obično upotrebljava radi označavanja svih bakterija koje sintetišu laktatnu (mlečnu) kiselinu, počev od enzimske fermentacije pojedinih rastvorljivih šećera i laktoze, mikroorganizama koji se upotrebljavaju zarad očuvanja mleka ili drugih mlečnih proizvoda, poput jogurta ili sira. Ovo su probiotičke bakterije i kvasci ljudskog porekla koji, u slučaju da se unose žive i zdrave, daju koristi za naša creva i pomažu održavanja balansa mikrobiote...

Nastavak teksta, procitajte OVDE