Sledeci tekst je napisao Linus Pauling, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade uz pomoc Albert Szent-Gyorgyija, takodje dobitnika Nobelove nagrade. Savetujem onima koji znaju engleski da procitaju celu knjigu, i nadam se primene ono sto pise u njoj, to je verovatno nesto
najbolje sto mozete da uradite za vase zdravlje. Kao sto sam odmah i napisao, ovi podaci dolaze od
najvaznijih naucnika dvadesetog veka, koji nisu imali nista sa farmaceutskim kompanijama. Eksperimentisali su sa sobom(na srecu, obojica su dozivela duboku starost) i na pacijentima lekara koji su ih podrzavali. Dosli su do
zapanjujucih rezultata, neke od njih cete naci u predstojecem clanku, a ostatak se nalazi u knjizi.
Sam Linus Pauling je uzimao od 6 grama do 18 grama vitamina C dnevno u zavisnosti od potreba. Kada je bio u potpunosti zdrav uzimao je 6g, a cim bi osetio prve znake narusenog stanja, podizao bi cifru od 18 grama do nekoliko desetina grama. Najbolje je tabletice vitamina C ostaviti par minuta da se razloze u casi vode ili soka, zatim promesati i odmah popiti. Nikako ne bi trebalo uzimati vise od 2g u jednom doziranju, jer cete visak samo izbaciti kroz urin. Ukoliko se uzima tako, ne proizvodi teskoce u zeludcu, pogotovo ako se uzima posle hrane, ujutru, popodne i uvece, znaci 6 grama ukupno. Ukoliko tako radite, mozete biti sigurni da cete dovesti svoj imuni sistem do
apsolutnog maksimuma!
Link ka knjizi je sledeci:
http://vitamincfoundation.org/stone/A sada sledi i clanak izvucen iz knjige:
Neki efekti vitamina C
Na ovom koraku najbolje je da ukratko razmotrimo neke efekte vitamina C na vazne telesne funkcije. Ovo ce dati citacu uvid I podlogu za kasnija poglavlja. Vitamin C je ukljucen u toliko mnogo biohemijskih procesa, da I posle cetrdeset godina istrazivanja I dalje ne znamo na koje sve nacine dejstvuje.
Tokom evolucije kicmenjaka, ukljucujuci sisare, priroda je koristila vitamin C da postigne fiziolosku homeostazu. Jednostavnim, netehnickim govorom ovo znaci da kada se stresna situacija dogodi koja narusava biohemijski ekvilibrijum zivotinje, proizvodi se dodatno vitamin C da bi se stvari vratile u normalu. Kolicina napravljenog vitamina C je zavisila od ozbiljnosti stresa, I ukoliko je dovoljna kolicina bila proizvedena na vreme, zivotinja je prezivljavala lose biohemijsko dejstvo stresa. Ali ukoliko enzimski sistem za produkciju vitamina C nije uspeo na vreme da proizvede odgovarajucu kolicinu usled preplavljenosti ili zatrovanosti stresom, zivotinja je podlegala. Covek, buduci da nije u stanju sam da proizvodi svoj vitamin C, je lisen ovog prirodnog sistema odbrane. Umesto toga, stress samo dodatno iscrpljuje I vec postojece niske kolicine. Sada on moze lako da iskopira ovaj vremensko testirani prirodni odbrambeni mehanizam tako sto ce uneti kroz suplementaciju dodatne kolicine po potrebi. U kopiranju ovog prirodnog procesa covek ima neuporedivu prednost u odnosu na zivotinje koje se oslanjaju samo na svoj enzimski sistem. Covek moze sam uneti vitamina C koliko mu je potrebno, jedino sto treba da zna je to koliko mu je potrebno.
Jedan od neverovatnih atributa vitamina C je da ima izuzetno malu toksicnost cak I kada se daje u velikim kolicinama u dugom vremenskom periodu. Ovo je otkriveno jos 1930. I vitamin C se smatra jednom od najmanje toksicnih materija. Mogu se administrirati jako velike doze intravenozno, bez registrovanja bilo kakvih nezeljenih efekata. Zbog toga sto je ljudski organizam naviknut na jako male kolicine, kod nekih hipersenzitivnih ljudi mogu se javiti nezeljeni efekti poput osipa I dijareje, koji odmah nestaju cim se doziranje smanji. Ovo se moze izbeci tako sto ce se doze gradualno uvecavati, dok se ne priblize nivou koji ostali sisari imaju. Uzimanje vitamina C pre ili tokom jela cesto pomaze.
Hemijski, vitamin C je jednostavan karbohidrat povezan sa secerom u krvi, glukozom. Za razliku od glukoze, vitamin C sadrzi visoko reaktivnu kombinaciju molekula koji se zovu “endiol grupa”. Prisustvo ove grupe cini vitamin C vitalnim delom svih zivih procesa. On transformise relativno neaktivan secer u visoko reaktivan, labilan, reverzibilan derivate karbohidrata koji spremno daje I prihvata elektrone od okolnog medijuma. Ovo je poznato kao “oksido-redukcioni sistem”.
Na molekularnoj bazi, celokupni zivi proces je nista drugo do tok elektrona. Tako da imati velike kolicine vitamina C u organizmu znaci da ce ovaj tok biti lagodniji I brzi. Vitamin C se ponasa kao ulje za masineriju zivota. Ovo je otkriveno od strane Prirode milionima godina unazad.
U organizmu ne postoje uskladistene velike kolicine vitamina C I on se vrlo brzo izlucuje iz organizma. Kada je saturiran, organizam moze sadrzati vitamina C samo 5 grama. To znaci da je organizmu potrebno stalno nadopunjavanje da bi nadoknadio gubitke. Jetre kod drugih zivotinja stalno proizvode I upumpavaju vitamin C u krvotok, ali ljudska jetra nije to u stanju. Njemu su potrebne redovne I velike kolicine da bi nadoknadio ovaj prirodni genetski defect. Kada se analiziraju pojedini organi kod coveka, vidi se da oni sa visokom metabolickom aktivnoscu imaju I velike kolicine vitamina C koncentrisanog u sebi, kao npr. Adrenalin korteks, pituitarna zlezda, mozak, ovarije, oci I druga vitalna tkiva. Svaka vrsta stresa dovodi do gubljenja vitamina C iz celokupnog organizma I Iz ovih pojedinacnih organa. Posto su zivotinje prirodno opremljene, kod njih se pri bilo kakvom stresu odmah stvaraju povecane kolicine vitamina C.
Jedna od najvaznijih funkcija vitamina C je sinteza, formiranje I odrzavanje proteinaste supstance zvane kolagen. Kolagen ne moze biti formiran bez vitamina C, koji je kljucan u njegovoj produkciji. Kolagen je najvazniji strukturalni element organizma. On je kao cement koji povezuje I drzi organe I tkiva zajedno. U kostima takodje omogucava crvstinu I fleksibilnost a sprecava lomljenje. Bez njega bi se telo samo rastvorilo I raspalo. On sacinjava jednu trecinu ukupne kolicine proteina u organizmu. To je supstanca koja jaca arterije I vene, potpomaze misice, jaca ligament I kosti, formira tkivo koje popunjava oziljke, I odrzava kozu mekom I cvrstom I eliminise bore. Kada nema vitamina C u organizmu desava se stanje nazvano skorbut – krhke kosti koje se cesto lome, oslabljene arterije koje su podlozne krvarenju, misicna slabost, zubi koji ispadaju, rane koje ne zarastaju, a stare rane se ponovo otvaraju. Suboptimalne kolicine vitamina C(preporucena dnevna doza od strane zvanicne medicine), vremenom dovode do oslabljenog kvaliteta kolagena, sto naposletku izaziva arthritis I oboljenje zglobova, slomljene kukove, srcane I vaskularne bolesti, kao I mozdani udar. Kolagen je usko povezan sa kompletnim procesom starenja.
Vitamin C takodje ima aktivaciono dejstvo na mnoge enzyme, a takodje I kod mnogih enzima kontrolise efikasan rad. Veoma je vazan I u ishrani, pravilnom varenju hrane I iskoriscavanju karbohidrata, protein I masti. U metabolizmu karbohidrata ima aktivirajuce dejstvo na insulin. Vazan je I za normalno funcionisanisanje nervnog sitema. Mozdana hemija je zavisna od velikih kolicina vitamina C, koji se moze koristiti I za tretman odredjenih psihickih oboljenja.
Askorbinska kiselina je mocan detoksikant koji neutralizuje mnoge stetne efekte otrova u telu. Bori se protiv raznih neorganskih otrova u organizmu poput zive I arsenika, kao I organskih otrova, droga, bakterijskih I zivotinjskih toksina. Vitamin C detoksifikuje ugljen monoksid, sumpor dioksid, karcinogene I pruza zastitu od zagadjenja vazduha I pusenja. Takodje povecava I dejstvo odredjenih lekova cineci ih jos ucinkovitijim. Dijabeticari mogu da smanje doze insulin ukoliko ga unose zajedno sa vecim kolicinama vitamina C.
Vitamin C je I dobar prirodni diuretic, sto znaci da potpomaze izbacivanje suvisne vode u organizmu, poput one natalozene u telu usled oboljenja srca I bubrega.
Antisepticki I baktericidni efekti vitamina C su takodje poznati. Na relativno niskim nivoima inhibirace rast bakterija, a na visim ce ih eliminisati. Bakterija koja uzrokuje tuberkulozu je pogotovo osetljiva na vitamin C.
Najbolja odbrana koje telo poseduje protiv bakterija je mobilizacija belih krvnih zrnaca u zahvacena tkiva. Tada bela krvna zrnca razlazu u prozdiru bakterije. Ovaj process se zove fagocitoza I kontrolisan je od strane vitamina C. Broj bakterija koji jedno belo krvno zrno moze da razlozi direktno zavisi od kolicine vitamina C u organizmu. Upravo zbog toga nedovoljno vitamina C u organizmu smanjuje sposobnost imunog sistema.
Vitamin C je takodje mocan I nespecificni virucid. Ima sposobnost da inaktivira I unisti veliki broj virusa poput onih koji uzrokuju poliomyelitis I herpes. On ovo radi na relativno visokim dozama, a ne na obicnim “vitaminskim”.
Takodje postoji veza izmedju kolicine vitamina C I proizvodnje kortikalnih hormona. Adrenalna zlezda koja ih proizvodi inace ima jako velike koncentracije vitamina C.
1969. godine je otkriveno da je vitamin C smrtonosan za odredjene celije raka, a bezopasan za normalno tkivo.
Ovo je bio kratak I nekompletan prikaz nekih efekata vitamina C na zdravlje. Cak I ovako kratak prikaz pruzice citaocu neku opstu ideju o tome da vitamin C moze da posluzi za mnoge stvari, pored sprecavanja skorbuta, samo ukoliko se uzima u relativno velikim kolicinama.
Tema: Vitamin C - verovatno najvazniji clanak koji mozete da procitate za zdravlje!!! (Pročitano 55869 puta)