Mart 02, 2024, 01:34:00 pre podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
418.963 poruka u 18.747 tema - 20.945 članova - Poslednji član: N1k4
X3MShop banner

Autor Tema: IGRA SA MIOSTATIN BLOKER-om-BUDUCNOST ili ...?  (Pročitano 3296 puta)

Van mreže Pedja_Petrovic

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 45.283
  • THE GENERAL OF ARMY
    • Ogistra Suplement Shop
IGRA SA MIOSTATIN BLOKER-om-BUDUCNOST ili ...?
« poslato: Novembar 20, 2012, 04:14:04 posle podne »
Jedan od "ZANIMLJIVIJIH" tekstova..

 

Godine 1997, dva naučnika su javnosti predočila jednu ,,tajnu’’ koja vuče koren čak do 1800. Godine. Naime, još i tada su farmeri primetili da su određeni primerci stoke na farmama bili napredniji od ostalih, u smislu da su bili mišićaviji i veći, iako su sva grla živela u istim uslovima. To ih je navelo da takve primerke izdvajaju, kako bi kasnije stvorili genetski bolje potomstvo. Upravo je ovo način kako su prve rasne krave nastale, koje su prednjačile od ostalih rogatih muzara po većoj i kvalitetnijoj muskulaturi. Sami farmeri nisu ni sanjali da su utrli put mnogim stvarima koje su nam danas poznate.

Na jednom američkom univerzitetu tim naučnika se bavio ispitivanjem grupe proteina koji regulišu ćelijski rast i diferencijaciju. Tokom istraživanja pomislili su da su našli gen odgovoran za anomaliju koja se odnosi na uvećanu mišićnu masu. Miostatin, protein koji se dovodi u vezu sa pomenutim genom je član jedne velike superporodice molekula koji se nazivaju transformujući faktori rasta beta (TGF-b). Takođe se definiše i kao faktor rasta i diferencijacije-8. Naučnici su izveli eksperiment na mišu i onda kada su blokirali miostatin zaključili su da je jadni miš dobio 2-3 puta veću mišićnu masu nego miš kod kojeg nije dirano u gene. Duhoviti naučnici su nagruvanog miša nazvali Švarcinegerov miš...

 

Sličan eksperiment je ponovljen i na gorepomenuntim kravama kod kojih je zabeležen neuobičajen mišićni rast. Zaključeno je da je kod obe vrste mutacija gena koji se dovodi u vezu sa miostatinom išla u tom pravcu da je mišićna masa znatno uvećana.

Konačni zaključak je bio da miostatin inhibituje, tj. blokira rast skeletnih mišića. Upravo ovaj zaključak je popločao put budućim istraživanjima i rezultatima koji su doveli do napretka kako u uzgajanju stoke, tako i među profesionalnim sportistima.

Istraživači su našli metode kako da iskombinuju da geni koji imaju veze sa miostatinom idu u korist uvećanja mišićne mase i gubitka masti. sada postoje načini da se inhibitori miostatina pretvore u sredstvo za lečenje poremećaja u vezi sa mišićnim tkivom poput distrofije. Ipak, ova istraživanja nisu prošla neopaženo od strane medija. Počelo se govoriti o upotrebi ovih metoda kod profesionalnih sportista. Dodatno, pojavila se i jedna logična hipoteza koja tvrdi da je genetski visok nivo miostatina u telu jedna od glavnih prepreka za napredak u sportu, kada je mišićna masa u pitanju. U ovom tekstu će biti izneti stavovi u vezi sa miostatinom i njegovim uticajem na profi sportiste.

 

Šta je ustvari miostatin?

Pre nego što se upustimo u debatu, prvo moramo reći šta je miostatin i koje su njegove funkcije. Složeni organizmi na našoj planeti se sastoje iz velikog broja različitih ćelija, tkiva, organa, ali za sve njih moraju postojati određeni komadanti koji njihove funkcije slažu u jednu homogenu, funkcionalnu celinu. Sve ovo se dešava u formi signala i odgovora ćelija na konkretne signale.

Hormoni su, slikovito rečeno, signalni molekuli na ,,velike daljine’’ (endokrini).  Ove supstance se luče iz ćelija i tkiva i kroz krv koordiniraju sa ćelijama i tkivima u našem telu. Ipak, faktori rasta se sintetišu od strane ćelija i prepliću se sa funkcijama iste ćelije (autokrina ćelija) ili one u blizini (parakrina ćelija). Upravo ovi molekuli su zaslužni za diferencijaciju, rast, pokretljivost, gene i kako će se grupa ćelija uklopiti kao tkivo ili organ.

Faktori rasta (GF) su efektivni i u veoma niskim koncentracijama u telu i imaju visok afinitet sa odgovarajućim ćelijskim receptorima. Za svaku vrstu ovih faktora postoje odgovarajući receptori u ćelijskoj membrani ili jedru. Onda kada signal dođe do receptora, ćelija aktivira određenu funkciju.

Faktor rasta može imati različite efekte, zavisno od vrste ćelije sa kojom je u interakciji. Odgovor ćelija na signal naravno da zavisi od vrste receptora. Pojedini faktori rasta kao što je IGF-1 mogu imati interakciju sa više različitih ćelija. Drugi mogu naći zajednički jezik samo sa određenim ćelijama.

Mnogi faktori rasta mogu ili inicirati ili blokirati ćelijske funckije, ili mogu zavisiti i od drugih faktora. Drugim rečima, može biti potrebno dve ili više supstanci kako bi se inicirao određeni odgovor ćelije.

Proliferacija, rast i razvoj ćelije su rezultat delovanja više faktora, umesto samo jednog.  Supstance koje iniciraju ćelijske funkcije su obično redukovane blokatorima istih funkcija, kako bi uvek postojao normalan balans u telu.

 

Pomeranje granica rasta

Pojedini GF stimulišu ćelijsku proliferaciju, drugi je blokiraju, drugi se mogu javiti kao inhibitori jedne, a stimulatori druge funkcije. S obzirom na biološku funkciju faktori rasta jesu ogromni proteinski molekuli. Obično su grupisani na osnovu aminokiselinskih lanaca i tertiarne strukture. Velika grupa faktora rasta čini faktore koji pomeraju granice rasta beta (TGFb) i koji imaju nekoliko podvrsta. Prilično su aktivni u telu i istovremeno odgovorni za više ćelijskih funkcija.

Zajednička karakteristika TGFb jeste da se luče u neaktivnoj, složenoj formi. Upravo zato imaju vrlo malu, ili skoro nikakvu biološku aktivnost, sve dok se latentni kompleks ne razgradi. Mehanizam koji je odgovoran za ovo i danas nije potpuno shvaćen, ali zna se da uloge igraju određeni enzimi.

Druga karakteristika jeste da je aktivnost ovih TGFb često uvećana usled prisustva drugih faktora rasta.

 

Miostatin

Postoji nekoliko TGFb podvrsta koji su bazirani na njihovoj strukturi.  Jedna od tih vrsta jesu faktori rasta i diferencijacije (GDF) i samo ime im kaže koja im je funkcija. GDF-8, ili miostatin, jeste skeletni mišićni protein o kojem je bilo reči u pričama o kravama i miševima. Iako je najveća koncentracija miostatina nađena u skeletnim mišićima, u manjoj količini primećen je i u masnom tkivu.

Kako bi otkrili biološku ulogu koju miostatin igra, naučnici su petljali oko gena koji je povezan sa miostatinom, kako bi on izgubio svoju funkciju. Drugim rečima, ispitane životinje jesu imale gen koji kontroliše miostatin, ali nije obavljao svoju funkciju. Glavna razlika primećena je u mišićnoj masi. Sve ostalo je bilo prilično normalno, životinje su ostale zdrave. Sve životinje su dostigle telesnu i polnu zrelost.

 

Miševi kod kojih je blokiran gen imali su i do 30% veću mišićnu masu od normalnih miševa, bez obzira na pol. Veliki napredak zabeležen je na kukovima, ramenima , a individualne  mišićne grupe su bile i do 3 puta teže i veće nego kod normalnih glodara. Histologija je pokazala da je uvećana mišićna masa rezultat i hipertrofije (uvećanja postojećih ćelija) i hiperplazije (stvaranja novih mišićnih ćelija).

 

Nakon ovog istraživanja, počelo se ispitivati prisustvo miostatina i kod ostalih vrsta i naravno ljudi. Kod brojnih vrsta primećene su mutacije na genima koji komanduju miostatinom koje su rezultirale brisanjem njegove funkcije, a sve to, u krajnjoj meri, odnosilo se na uvećanu mišićnu masu.

Tim ranijim studijama je bilo zajedničko da su dolazile do tvrdnji da je miostalin prisutan u najvećoj meri u skeletnim mišićima i da je odgovoran za kontrolu njihovog rasta. Ali, jedna novija studija sa Novog Zelanda pokazala je njegovo prisustvo i u srčanom mišiću.

TGF-b molekuli su, kao što se vidi iz dosadašnjeg teksta, prisutni u različitim ćelijama, uključujući i ćelije srčanog mišića. Tri izoforme TGF-b (TGF- b1, -b2, -b3) su na različite načine odgovorini za rast i razvoj tkiva. Stoga su naučnici došli na ideju da ispitaju ulogu miostatinskog gena i u drugim organima, koristeći finije metode nego ranije.

U DNK ovaca i krava našli su identičnu sekvencu  koja odgovara miostatinskom proteinskom molekulu, što dokazuje prisustvo miostatina i u ovim tkivima.

Životinje sa indukovanim infarktom miokarda zabeležile su visok nivo miostatinskog proteina, i do 30 dana nakon srčanog udara. Ipak, ćelije koje su se nalazile u blizini oštećenog tkiva usled infarkta nisu imale povišen nivo miostatina. Postoje naznake da drugi faktori rasta imaju i ulogu u regeneraciji tkiva.

Iako se nekoliko TGF-b molekula detektovalo u skeletnim i srčanim mišićima njihova uloga do danas nije u potpunosti jasna. Možda, uzimajući u obzir ranije studije, miostatin ima obrnutu ulogu kada je u pitanju razvoj starijih tkiva.

 

Miostati i regulisanje skeletnih mišića

Iako veliki broj studija govori o ulozi miostatina u mišićnom rastu, malo toga se govori o njegovoj regenerativnoj funkciji. Regeneracija oštećenog tkiva je bitan preduslov za opstanak i napredovanje živog organizma. Tokom života tkiva su izložena različitim faktorima rasta. U embrionalnoj fazi i tokom mladosti jedinke, hormoni i faktori rasta stavljaju akcenat na mišićni razvoj i rast. Ipak, mnogi od ovih faktora imaju znatno manje dejstvo kako starimo. Upravo ova pojava može dovesti do promene kapaciteta ćelija kada je u pitanju proteinska sitenza. Kao što je ranije spomenuto, miostatinski protein se javlja u neaktivnom i aktivnom stanju. Stoga, može biti regulisan u bilo kojoj tački njegovog lučenja odnosno sinteze.

 

Moramo imati na umu da svi regulativni procesi u telu imaju svoju pozitivnu i negativnu komponentu.  Ovo je slučaj i sa srčanim i mišićnim tkivom.

Iako nam je poznato da nedostatak miostatinskog proteina uzrokuje izrazit mišićni rast, malo toga znamo o funkcijama miostatina u normalnim uslovima. Nedavne studije na životinjama i ljudima uzrokovale su pravi paradoks kada je u pitanju uticaj miostatina na rast mišićnog tkiva.

Primera radi, postoje naznake da reakcija miostatina zavisi od tipa mišićnog vlakna. Prisustvo miostatina je zabeleženo u brzokontrahujućim, ali ne i u sporokontrahujućim vlaknima. Stoga, može se pomisliti da je njegovo delovanje zavisno do tipa mišićnog vlakna.

Studije su takođe pokazale manjak metaboličkih efekata na funkcije miostatina kod svinja i miševa. Izgladnjivanje nije uticalo na promenu nivoa miostatina kod ovih vrsta. Ni polinezasićene masti niti egzogeni hormoni rasta nisu uticali na aktivnost miostatina. Ove studije nude prilično jake argumente da je uloga miostatina prevashodno značajna kada je u pitanju prenatalni mišićni rast.

 

Studije na ljudima su pokazale da se kod nas miostatin nalazi u svojoj aktivnoj formi, pre nego u neaktivnoj. Visok nivo ovog proteina je dovođen u vezu sa mišićnom razgradnjom kod obolelih od HIV-a, za razliku od zdravih osoba. Ali, ovo ne mora nužno to značti. Činjenica je da trenutno ne znamo da li miostatin utiče direktno na mišićno tkivo ili na regulatorne sisteme koji upravljaju mišićnim rastom. Sa druge strane, određen broj autora tvrdi da miostatin ima ulogu u regeneraciji tkiva nakon povrede.

 

Miostatin i sportisti

Dalje komplikovanje u vezi sa funkcijom miostatina na mišićni rast jeste jedan izveštaj od strane tima naučnika koji su došli do zaključka da mutirani miostatinski gen nije imao značajnijeg uticaja na uvećanje mase tokom težinskog treniranja. Izveštaj je baziran na okolnosti da je mišićna masa zavisna od genetike kod ljudi. Naučnici su ispitali uticaj različitih varijacija miostatina na mišićnu masu i težinski trening.

Ispitanici su bili podeljenji po napretku u mišićnoj masi nakon treniranja sa tegovima. Među njima našli su se  i vrhunski bodibilderi, profesionalni igrači američkog fudbala, powerlifteri i ispitanici koji uopšte nisu trenirali. Predmet merenja je bio kvadriceps svih ispitanika. Mere su uzete na početku i nakon 9 nedelja intenzivnih treninga.  Ispitanici su podeljeni u grupe, na osnovu reakcije tela na trening.

 

Uočeno je nekoliko razlika u genetskom kodu kod ispitanika. Dve različite promene su primećene kod jednog ispitanika, a druge dve su primećene kod dvojice. Jedan alel je bio izmenjen, drugi normalan. Druge varijacije su primećene skoro kod svih i označene su kao zajedničke.  Jedna varijacija bila je zajednička u grupi sačinjenoj od belaca i crnaca. Ipak, manje učestali alel imao je veću zastupljenost kod crnaca. Na kraju krajeva, ova studija nije dala valjan zaključak koji bi povezao uticaj težinskog treninga na promenu genetskog koda. Niti je uočena značajnija razlika u reakciji crnaca i belaca na trening.

Dalje studije treba da daju odgovor da li miostatin ima uticaja na rast i nakon rođenja, odnosno u zrelijim godinama. Dodatno, moramo izučiti njegovu ulogu i na mišićnu atrofiju i regeneraciju.

 

Budućnost

Sada kada smo malo otkrili biološku osnovu miostatina, njegovog gena i naučnu podlogu, koje su implikacije za njegovu primenu?

Mnogi autori tvrde da kontrolisanje miostatina može dovesti do sprečavanja gubljenja mišićne mase kod ljudi obolelih od side ili kancera. Drugi predviđaju da upravljanje ovim proteinom može dovesti do proizvodnje životinja veoma bogatih mišićnim tkivom. I zaista, sada su takvi eksperimenti aktuelni.

Jedan lekar i pisac brojnih članaka u vezi sa težinskim treningom tvrdi da preveliko prisustvo miostatina može biti odgovorno za teškoće u dobijanju mišićne mase.  Sa druge strane, postoje i oni koji tvrde da su najređe mutacije miostatinskog gena odgovorne za odlične rezultate najboljih bodibildera na svetu, a ne razne droge koje oni koriste. Mediji su dali svoj doprinos celoj priči tvrdnjama da će bodibilderi sigurno naći načina kako da blokiraju gen miostatina, kako bi ostvarivali odlične rezultate.

 

Mnoge od ovih tvrdnji su neosnovane i nemaju naučnu podršku. Doduše, postoji mogućnost da manipulacija genom miostatina može dovesti do sprečavanja gubitka mišićne mase. Međutim, dosta toga nepoznatog postoji u vezi sa ovim proteinom da bi se govorilo o ovako značajnim stvarima. Imperativ je istaći da smanjena aktivnost miostatina dovodi do mišićnog rasta!  Isto tako istraživanja treba da pokažu da ogromno prisustvo miostatina može dovesti i do gubitka mišićne mase. Takođe treba znati da li se miostatim meša sa drugim faktorima rasta.

S obzirom na trenutnu situaciju možda je prerano okriviti miostatin za nedostatak hipertrofije tokom treniranja. Niti su istraživanja pokazala da su veoma retke mutacije gena miostatina dovele top bodibildere na mesto na kojem jesu.

 

Uzimajući u obzir gledište javnosti na moderne sportiste i njihovu sklonost za raznim drogama kako bi ostvarivali što bolje rezultate, mediji sada raspravljaju da li bi bilo opravdano izolovati inhibitor gena miostatina. Znamo da je konkurencija u sportu danas veoma jaka i to za mnoge sportiste znači kombinovanje veoma jakih treninga sa raznim lekovima za jačanje performansi. Da li će jedan od takvih lekova biti i inhibitor miostatina, vreme će pokazati. Sve dok nauka ne da konačnu reč možemo samo da nagađamo.

 

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik NA link ispod)

http://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.php


Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%


 
Jedan od interesantnih clanaka: ;D
http://www.mindandmuscle.net/articles/physiological-factors-controlling-myostatin-gene-expression-part-ii/

Van mreže breshahils

  • Heavyweight Member
  • *****
  • Poruke: 1.618
Odg: IGRA SA MIOSTATIN BLOKER-om-BUDUCNOST ili ...?
« Odgovor #1 poslato: Novembar 20, 2012, 08:35:00 posle podne »
Odličan text.
"miostatin ima ulogu u regeneraciji tkiva nakon povrede".
I verovatno sprečava stvaranje mikrotrauma mišića u toku treninga + pospešuje regeneraciju tkiva + nekim mehanizmima pospešuje asimilaciju svega proteinskog u nov mišić.
Pain is temporary, Pride is forever

Van mreže vlada sin

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 3.126
Odg: IGRA SA MIOSTATIN BLOKER-om-BUDUCNOST ili ...?
« Odgovor #2 poslato: Novembar 20, 2012, 10:44:13 posle podne »
Jbt dokle je nauka stigla ne mogu ni da zamislim.
Men sana in corpore sano !

Van mreže Pedja_Petrovic

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 45.283
  • THE GENERAL OF ARMY
    • Ogistra Suplement Shop
Odg: IGRA SA MIOSTATIN BLOKER-om-BUDUCNOST ili ...?
« Odgovor #3 poslato: Novembar 21, 2012, 05:49:04 pre podne »
Jbt dokle je nauka stigla ne mogu ni da zamislim.

ovo je samo uvod...hahha