Sa IFBB Fitparade održane 5. novembra u Debrecinu u Mađarskoj, Zoran Vejić se vratio sa titulom svetskog bodybuilding šampiona i kvalifikacijom za Mr. Olympia 2006.
Zoran: Moj životni san se ostvario. Treniram 25 godina. Bio sam amaterski šampion, ali ova titula je kruna moje karijere. Ne mogu opisati osećaj da si najbolji na planeti. Konkurencija na Svetskom prvenstvu bila je žestoka. Od 17 takmičara u finale smo ušli nas petorica, Holanđanin, Mađar, Englez, Kanađanin i ja. Bio sam najteži i imao najbolju definiciju leđa.
Pitanje: Zaista impresivan uspeh ali ne i jedini, zar ne?
Zoran: 2000. sam bio amaterski prvak sveta u teškoj kategoriji (Mr. Universe održan u Birmingemu u Engleskoj), treće mesto na Mr. Europe 1997. u NABA verziji, od 1993. do 1996. četvorostruki uzastopni šampion Grčke, 1991. evropski juniorski IFBB vicešampion, pa apsolutni šampion stare Jugoslavije...
P: Koji ti je od tih trofeja najdraži?
Zoran: Upravo ovaj poslednji iz Mađarske.
P: U inostranstvu si mnogo više cenjen nego ovde. Od 2000. godine poseduješ profesionalnu IFBB kartu.
Zoran: To je najjača svetska bodybuilding federacija. Jedini sam Jugosloven (i bivša država, i sada u SCG) sa profesionalnom licencom IFBB PRO koju poseduje samo 40 ljudi u svetu.
P: Nažalost, tokom kriznih godina u Srbiji (devedesete), stvorena je često pogrešna slika o velikim momcima sa kratkom kosom.
Zoran: Kod nas je bodybuilding u zapećku, izuzetno se malo ulaže u ovaj sport i malo mu se pažnje posvećuje, prvenstveno u medijima. Čast izuzecima. Sa druge strane, u svetu se bodybuilding mnogo više ceni, pre svega u SAD gde sam radio.
P: Da li to znači da se teško pronalaze sponzori?
Zoran: Nemam sponzora, sve sam finansiram. A troškovi su ogromni: za ishranu, treninge, takmičenja itd, pogotovo za rang u kome se ja takmičim.
P: Može li država da pomogne? Ministarstvo sporta, Skupština grada ili možda neko treći?
Zoran: Od Skupštine grada Beograda i Ministarstva sporta nisam dobio ni dinara za pripreme ili odlazak na Svetsko prvenstvo gde sam osvojio zlato, iako sam tražio pomoć od njih. Odbili su me sa obrazloženjem da ne stoje najbolje sa bodybuilding savezom. Pripreme za takmičenje i put u Mađarsku sam sam isfinansirao, što me je koštalo 3.000 evra. Ovom titulom svetskog šampiona plasirao sam se za "Mister Olympia" koji će biti održan u oktobru sledeće godine u Las Vegasu u SAD. Da li će mi neko pomoći sada posle ovog uspeha, videćemo.
P: Znači, kao i ostatak naroda primoran si da se snalaziš... Kada smo već kod toga, čime si se još bavio u karijeri?
Zoran: U Grčkoj sam pet godina trenirao osobe sa specijalnim potrebama, predivan je osećaj raditi s tim ljudima. U Riminiju u Italiji sam dve godine radio kao trener devojaka za izbor za miss. Dve godine sam proveo i u Mađarskoj, a potom sam otišao u Ameriku. Trenirao sam američku atletsku reprezentaciju, grčku rvačku i fudbalsku reprezentaciju. Sada sam profesor predmeta fitness na sportskoj akademiji u Beogradu, a radim i kao personalni trener.
P: Opiši nam ukratko tvoj radni dan.
Zoran: Ustajem u 7 časova ujutro. Personalni trening držim od 8 do 11 časova. Sledi kraći odmor, a poslepodne je rezervisano za moj trening. Od 19 do 21 čas opet držim personalni trening. U predtakmičarskom periodu kada radim na definiciji, imam dva treninga sa tegovima (ujutru i uveče), a između njih odradim i jedan kardio, najčešće bicikl.
P: Gde treniraš?
Zoran: Treniram u teretani Muscle Planet jer je jedina koja može da zadovolji moje takmičarske potrebe, što će reći rad sa jako velikim težinama. Da ne bude zabune, govorim o slobodnim tegovima a ne o spravama.
P: Ishrana?
Zoran: Jedem na svaka 3 sata. U grubim crtama, dnevno unosim 500g proteina i popijem 10 litara tečnosti. Kada sam u fazi dobijanja mase, dnevno unosim i do 10.000 kalorija, dok se u predtakmičarskom periodu taj unos postepeno spušta na 2.000 kalorija. Evo za primer, pripreme za Svetsko prvenstvo su trajale 11 nedelja i bile su žestoke, uključujući rigoroznu dijetu. Dva kilograma mesa dnevno, i to samo pileće i ćureće grudi, oslić, pirinač, brokoli i jabuke, sve bareno, bez ulja, soli i začina. Procenat masti u ishrani nikada ne pada ispod 10%, a ugljeni hidrati se smanjuju do nivoa od 150g dnevno.
P: Završio si DIF, govoriš 6 jezika i stekao si veliko međunarodno iskustvo. Gde sebe vidiš kroz nekoliko godina?
Zoran: Profesionalno ću se baviti bodybuildingom još 5-6 godina. Onda ću otvoriti svoju teretanu i pripremaću buduće šampione. Na tome sam već i počeo da radim: spremio sam dva momka koji su četvrti, odnosno šesti u Evropi.
P: I za kraj, koje su po tebi najvažnije stvari za uspeh u ovom sportu?
Zoran: Trening, ishrana i možda najvažnije - volja.
