General Bodybuilding Discussion > Članci

SPORT I KULT BY LJUBODRAG SIMONOVIC -DUCI

<< < (2/3) > >>

Pedja_Petrovic:
Priroda “spontanog” pokreta uslovljena je ambijentom, uslovima i naeinom života.
“Spontani” pokret u gradu ima bitno drugaeiju prirodu od spontanog pokreta u
prirodi. Karakter pokreta uslovljava prirodu tela (senzo-motorike), razvoj intelekta,
me.uljudske odnose... Tehnizovani pokreti, koji proistieu iz tehniekog sveta i koji
imaju destruktivno-konzumerski karakter, predstavljaju dominirajuai oblik represije
nad eovekom. Istovremeno, telesni pokret ima simbolieni znaeaj: pijenje “koka-kole”
nije samo zadovoljavanje že.i i telesni akt, vea i simbolieni odnos eoveka prema
postojeaem svetu, prema buduanosti, prema sebi i drugim ljudima. Isto tako,
telesno prisustvo u “McDonald's” restoranima i konzumiranje surogat-hrane u njima
predstavlja simbolieni oblik bivanja-u-svetu i proizvo.enje vladajuaeg poretka, kao
što je to i bokserski udarac, tehnizovane telesne vežbe, odlazak na stadion...
“Traženja odgovora” u deeijoj “spontanosti” i u kulturama u kojima nije došlo do
emancipovanja eoveka kao individue, a posredstvom sredstava i oblika koji su
proizvod kapitalistieke civilizacije, je stranputica u borbi eoveka za emancipaciju. Ne
može se “loša” racionalnost zameniti mistikom, što znaei vraaanjem na primitivne
oblike svesti. Gra.anskoj teoriji nije više osnovni cilj da afirmiše kapitalistieku
civilizaciju, vea da uništi ideju buduanosti i sam um. “Osluškivanje iracionalnog”
postaje odbacivanje kulturnog nasle.a i bekstvo iz života. Glasovi iracionalnog su
vapaj potisnutih i degenerisanih ljudskih potreba, potisnute lienosti. “Slušati telo”,
koje je najneposredniji proizvod postojeaeg sveta, znaei podrediti se vladajuaem
poretku.

Za razliku od ranijih vladajuaih klasa, buržoazija nastoji da ukljuei ne samo u svoju
duhovnu, vea i životnu sferu i radne slojeve. Kapitalistieki naein života (“potrošaeko
društvo”) postaje totalizujuai princip života koji nikoga ne štedi i od koga se ne
može pobeai. Komercijalizovanje života najgori je oblik totalitarizma koji je stvoren
u istoriji jer ono u potpunosti podre.uje prirodu, društvo i eoveka destruktivnom
mehanizmu kapitalistieke reprodukcije. Njegova suština uoblieena je u monstruoznoj
maksimi “Pare ne smrde!” -u kojoj je izražena bit ekocidnog kapitalistiekog
terorizma. Po diktatu apsolutizovanog principa profita dolazi do totalizovanja sveta
“tehniekom civilizacijom” - kojom se uništava moguanost za stvaranje humanistieke
civilizacije - kao i prirode, tela i telesnog pokreta, što neposredno uslovljava „razvoj“
eula i mentalnih sposobnosti eoveka. Dominirajuai oblik telesnog aktivizma postaje
konzumerski aktivizam. Komercijalizovanje tela “najviši” je oblik kapitalistiekog
degenerisanja tela (eoveka). Telo eoveka nije samo deo kapitalistieki degenerisanog
sveta, vea postaje sredstvo za uništavanje prirodnog i ljudskog i kao takvo
neprijatelj eoveka. Neposredni proizvod “potrošaekog društva” je eovek-potrošae
kome odgovara potrošaeko telo u kome treba da nestanu surogati “potrošaeke
civilizacije” i sredstvo za uništavanje sveta. Kapitalizam uništava telo tako što ga
pretvara u destruktivni mehanizam - izazivajuai hipertrofiju onih telesnih funkcija
koje pružaju moguanost za razvoj potrošaekog društva, i atrofiju onih funkcija
organizma koje nemaju profitabilan karakter. Dominira ritam kapitalistieke
reprodukcije koji uništava biološki ritam života - bez eega nema zdravog eoveka.
Eovek se ne rukovodi samo konzumerskim aktivizmom kao vrednosnim izazovom,
vea njegovo telo ne može da opstane bez sve veaeg broja preparata i pomagala,


kao i veštaekih životnih uslova. Kapitalistieko totalizovanje sveta podrazumeva
kapitalistieko totalizovanje tela, što znaei njegovo izoblieavanje i stvaranje hronieno
bolesnog eoveka koji može da preživi jedino ukoliko konzumira sve veae kolieine
medikamenata i medicinskih intervencija. Opstanak eoveka sve je više posredovan
veštaekim sredstvima koja od eoveka stvaraju invalida. Telo je izgubilo prirodne
potrebe: ono ne može više da prera.uje prirodnu hranu, živi na medikamentima i
posredstvom medikamenata. Eitav život eoveka je pod “tretmanima” koji, u
krajnjem, treba da omoguae da opstane u funkcionalnom skladu sa vladajuaim
poretkom. Materijalno bogatstvo ne omoguaava zdrav život, vea dovodi do
specifienog mentalnog i telesnog degenerisanja plutokratije. Na osnovu odnosa
prema telu može se videti da razvoj “potrošaekog standrada” podrazumeva
uništavanje životnog standarda. Rad, naein života, kretanje, ritam života, ishrane,
spavanje, prostor koji je savremeni geto (gradovi), vazduh, voda, hrana, duvan,
droga, piae, naein života koji uništava prirodno biae eoveka, noani život, ritam i
naein ishrane - gotovo svi oblici života postaju naein degenerisanja eoveka.
Holesterol, celulit, šeaerna bolest, rak, sreana obolenja, neurastenija, depresivnost,
SIDA itd. - nisu “bolesti savremenog sveta”, vea kapitalistieki oblik telesnog i
mentalnog degenerisanja eoveka. Radi se o kapitalistiekoj mutaciji eoveka koja se
izvodi tako što se eovek lišava prirodne i ljudske životvornosti i degeneriše u
plastieno i tehnieko “biae”. Istovremeno, sve veai broj bolesti kojima je eovek
izložen nisu prirodno uslovljene i nemaju prirodni karakter, vea su proizvod
laboratorija i imaju genocidni i profitabilni karakter. Radi se o kapitalistiekoj
proizvodnji bolesti koje se “leee” tako, da se od eoveka stvara profitabilni pacijent,
što znaei hronieni bolesnik. “Telesne potrebe” današnjeg eoveka odre.uje
propagandna mašinerija i njegov društveni položaj. Eovek koji neprestano proždire
sve veae kolieine sve nekvalitetnije hrane predstavlja najvažniji strateški cilj
industrije hrane. Ona stvara sve bolesnijeg eoveka koga, po prirodi stvari,
“preuzima” medicina i farmaceutska industrija. Konzumiranje sve veae kolieine
hrane nije telesna potreba, vea je kompenzacija za prikraaenu ljudskost. Isto je s
pušenjem, drogiranjem, alkoholizmom, konzumerskim telesnim aktivizmom poput
aerobic-a, body-building-a i sl. Kapitalizam od posledica uništavanja prirode i eoveka
stvara izvore profita i razvija sve stravienije mehanizme destrukcije. Ljudsko telo
postaje univerzalna destruktivna mašina i univerzalna kanta za otpad u kojoj treba
da nestanu sve otrovniji surogati kapitalistieke civilizacije. Istovremeno,
egzistencijalna strepnja, ponižavanja koja eovek svakodnevno doživljava,
usamljenost, bezna.e koje stvara destruktivno kapitalistieko ništavilo - mentalno
izoblieava eoveka, što neposredno uslovljava degenerisanje tela.

Suština pojave može se na pravi naein shvatiti samo ukoliko se shvati tendencija
njenog razvoja, a to znaei tendencija razvoja sveta u kome ona nastaje i razvija se.
Šta je telo može se shvatiti samo u kontekstu vladajuae tendencije razvoja
kapitalizma. U metodološkoj ravni fenomenologija pruža moguanost da se, u vidu
“intencionalnosti” i “fenomenologije geneze”, pojave shvate u kontekstu njihove
promene (postajanja). Nije “einjenienost sveta” (Merleau-Ponty) ono što po sebi
“tvori Weltlichkeit der Welt” (svetovnost sveta), vea je to vladajuaa (destruktivna)
tendencija njegovog razvoja. Ona neposredno utiee na telesni i mentalni razvoj
eoveka i uslovljava njegov odnos prema svetu.

Kult postojeaeg sveta

Sport je kult kapitalizma. Coubertin u svojim olimpijskim spisima piše o olimpizmu
kao “kultu postojeaeg sveta” koji se pojavljuje pod ideološkim velom “kulta


humanosti”. Nije humanizam, vea su socijalni darvinizam i pozitivizam teorijsko
polazište za utemeljenje sporta kao kulta postojeaeg sveta. Sport je reakcija
buržoazije na ideje-vodilje Francuske gra.anske revolucije, na emancipatorsko
nasle.e gra.anskog društva i na ideju buduanosti koja postaje orijentir politiekog
pokreta koja teži prevazilaženju kapitalizma. On je oblik u kome je buržoazija, koja
je na vlast došla na valu gra.anskih revolucija, izvršila duhovnu kontrarevoluciju.
Umesto “slobode, jednakosti, bratstva”, princip “progresa”, koji se svodi na “razvoj” i
“usavršavanje” kapitalizma, postaje vrhovno politieko naeelo; umesto borbe za
realizovanje osnovnih ljudskih i gra.anskih prava, nameae se sukob izme.u nacija i
rasa i kolonijalna ekspanzija; umesto poštovanja kulturnog nasle.a, sportom se
nastoji uništiti duhovno nasle.e naroda i na taj naein njihovo slobodarsko
dostojanstvo... Sport postaje najvažnija “mondijalistieka” ideologija, a stadion
najvažnije kultno mesto savremenog sveta.

Za razliku od religioznih kultova koji se zasnivaju na transcendentalnim vrednostima,
sport je pozitivistieki kult koji se svodi na obogotvorenje postojeaeg sveta.
Simbolika koja dominira na stadionima izražava vladajuai duh postojeaeg sveta i
predstavlja sredstvo za integraciju ljudi u vladajuai poredak. Ne rat, vea život koji
se zasniva na socijalnom darvinizmu i progresizmu predstavlja izvorište sporta.
Umesto tradicionalnih religija, olimpizam postaje najviša (pozitivna) religija koja
odgovara duhu savremenog sveta: duh olimpizma je duh kapitalizma. Za razliku od
tradicionalnih religija, sport nije pokušaj davanja smisla životu, vea je šok-terapija
kojom treba ublažiti sve veau ljudsku patnju koju izaziva svakodnevni besmisleni i
sve krvaviji život. On je obraeun s kritieko-vizionarskim umom, idejom buduanosti i
s eovekom kao živim (biološkim) biaem. “Stvaranje buduanosti” u sportu zasniva
se na pozitivistiekoj maksimi “znati da bi se predvidelo, predvideti da bi se delovalo”
(savoir pour prevoir, prevoir pour agir). Moguaa je borba izme.u ljudi, po pravilima
koja su otelotvorenje vladajuaeg duha, ali ne i za promenu uspostavljenog poretka.
U njemu nema borbe izme.u dobra i zla, što znaei da je iz sporta izbaeen osnovni
humanistieki princip bez koga nema civilizacije. Sport je najautentienija anticipacija
kapitalistieke “buduanosti”.

Sport predstavlja erotizovani kult postojeaeg sveta. Deerotizovanje eoveka i odnosa
izme.u ljudi (polova) praaeno je erotizovanjem odnosa prema sportu i sportistima
kao simbolienom otelotvorenju vladajuaeg duha. Olimpijski spektakl, svojom
agresivnom koreografijom, predstavlja svojevrsnu ljubavnu predigru u kojoj se
nadražuju eula i eovek drži u stanju erotske napetosti. Moderne olimpijske igre
postaju vrhunski ritual podavanja eoveka vladajuaem duhu, poput antiekih
olimpijskih igara na kojima se eovek podavao olimpijskim bogovima, s tim što je na
njima prisutno deerotizovanje antieke telesne kulture putem progresizma koji
podrazumeva kvantifikovanje i industrijski mimezis. Buduai da je najvažniji zadatak
sportske pedagogije potpuno uklapanje eoveka u postojeai svet, i u njoj dominira
zahtev za harmonijom koja je “sestra poretka” (Coubertin). Istovremeno, ritam
dobija izuzetan znaeaj buduai da “progres” ima dinamieki karakter. On simbolizuje
otkucavanje životnog bila kapitalizma i veeno obnavljanje njegove životne snage
koja se pojavljuje kao sudbinska moa.

Pedja_Petrovic:
Sport je postao najvažnije politieko oru.e klasne dominacije kojim buržoazija
uništava klasnu svest radništva, kritieki um, slobodarsko dostojanstvo, depolitizuje
potlaeene, postiže “nacionalnu integraciju”... Za razliku od ranijih igara, u kojima se
izražava duh vladajuaeg poretka, koje su imale klasnu ekskluzivnost, sport je
“natklasna” igra koja je izraz progresistiekog kapitalistiekog univerzalizma kojom


buržoazija uvlaei u svoju duhovnu orbitu kako radnike, tako i žene i pripadnike “nižih
rasa”. Njime se “prevazilazi” klasni antagonizam (“sport nema veze sa politikom”),
postiže “klasno pomirenje” i na taj naein “društveni mir”. Za vladajuau klasu sport
je “ideološka policijska toljaga” (Hoch) koja uništava kritieki um i menjalaeku
energiju radnika. On je ventil kojim se izbacuje nezadovoljstvo potlaeenih i spreeava
da stvore organizovani politieki pokret koji može da ugrozi vladajuai poredak. Klasni
sukob iz politiekog (društvenog) prostora prenosi se na stadione, s tim što se u
sportu vodi rat koji je otelotvorenje kapitalistiekog naeina života. Kad eovek prazni
svoje nezadovoljstvo na stadionu, on to eini na naein koji ne dovodi u pitanje
postojeai poredak, vea ga reprodukuje. Sport je kapitalistieka ideologija koja
“niveliše” klasne razlike na temelju vladajuaih principa kapitalizma. Pobediti! - to je
egzistencijalni imperativ kako za one koji su na dnu, tako i za one koji sede u
“plavim ložama”. Kapitalizam nikoga ne ostavlja na miru. Egzistencijalna neizvesnost
je Damoklov mae koji visi nad glavom svakoga. Bekstvo sa dna i borba da se ne
do.e na dno - to je ono što "zbližava" siromašne i bogate. "Uživanje" u bogatstvu je
iživljavanje straha od siromaštva. Sport uvek iznova proizvodi svest o neminovnosti
sveta koji se zasniva na socijalno-darvinistiekom principu “Jaei pobe.uju, slabiji
bivaju eliminisani!” (Coubertin). Putem sporta nameae se sukob izme.u ljudi
(nacija, rasa i polova) kojim se proizvodi postojeai svet nepravde. Sport služi da se
potlaeenima podmeste “protivnici” u vidu “protivniekog tima” i “protivniekih
navijaea” da bi na njima iskalili nezadovoljstvo zbog ponižavajuaeg društvenog
položaja u kome se nalaze. On je upijae za sve veae nezadovoljstvo potlaeenih
radnih slojeva i njihove dece - kojima je uništena buduanost. Kapitalizam proizvodi
nesreanog i osakaaenog eoveka, i istovremeno stvara sve krvavije kompenzacione
mehanizme i potrebu za njima - koja se pripisuje “zloj” ljudskoj prirodi. U sportu se
na oeigledan naein pokazuje istina da je politika veština usmeravanja nezadovoljstva
potlaeenih na ostvarivanje neljudskih ciljeva. Zato je u sportu sve dozvoljeno:
ubistvo, teške telesne povrede, najgore pogrde... “Pobeda” na sportskom polju
predstavlja poraz ljudskog.

Sportski spektakli postali su glavna i najjeftinija duhovna hrana za obespravljene.
Uterivanje potlaeenih u stadione i hale postao je prvorazredni politieki zadatak
vladajuaih režima. Otuda se sve eini da se obezbedi njihovo redovno odvijanje. Oni
koji donose zakone u kojima su propisane višegodišnje zatvorske kazne za decu koja
utree u teren za vreme trajanja utakmice, glavni su propagatori sporta koji je
institucionalizovano nasilje koje dobija spektakularnu dimenziju; oni koji "ukidaju"
smrtnu kaznu kao "necivilizovanu meru" glavni su organizatori sve krvavijih
sportskih predstava u kojima je legalizovano ubistvo s predumišljajem i iz nehata,
kao i nanošenje teških telesnih povreda; europsko zakonodavstvo ni na koji naein ne
nastoji da spreei monstruoznu zloupotrebu dece sve nižeg uzrasta i njihovo
pretvaranje u sportsko roblje; nema ogranieenja vremena odvijanja i intenziteta
treninga; legalizovana je prodaja igraea od strane klubova; institucionalizovana je
segregacija po polu; upotreba dopinga dignuta je na nivo državne politike - iza koje
se kriju interesi multinacionalnih koncerna i vladajuaih politiekih klanova; iz škola je
izbaeena „telesna kultura“ i uvedeno “sportsko vaspitanje” u kome umesto kulturne
svesti i tolerancije dominira telesna snaga i duh bespoštednog rivaliteta;
obespravljeni mladi ljudi dobijaju status “huligana” i na taj naein društvenih
otpadnika; umesto pedagoških mera za spreeavanje nasilniekog ponašanja mladih i
stvaranja uslova za promenu njihovog sve težeg društvenog položaja, insistira se na
sve brutalnijoj policijskoj represiji... Sve ono što je izraz egzistencijalnog duha
kapitalizma - ubistvo, telesne povrede, destrukcija ljudskog - dobija na sportskim
terenima spektakularnu dimenziju. Princip “Pobeda po svaku cenu!”, koja odgovara
principu “Profit po svaku cenu!” - postaje vrhovno i neprikosnoveno naeelo sporta.


Sport zvanieno “nema veze sa politikom”, u stvari je univerzalno politieko sredstvo
vladara sveta za oeuvanje kapitalizma. “Sportivizacija” je postala najvažniji ideološki
oblik kapitalistiekog totalizovanja sveta, a stadion najvažnije kultno mesto
savremenog sveta - gde se vladajuaem duhu prinose na žrtvu menjalaeka energija i
kritieko-menjalaeki um. Sport, kao glavna „mondijalistieka” religija, postaje sredstvo
za uništavanje tradicionalnih religija, kulturnog nasle.a naroda i politiekih ideja i
pokreta koji se suprodstavljaju „novom svetskom poretku”, što znaei destruktivnom
(ekocidnom) kapitalistiekom totalitarizmu. Coubertin ne krije da je glavni zadatak
IOC-a da putem sporta stvori globalno pozitivno jednoumlje. Uspostavljanje totalne i
neprikosnovene dominacije jednog (kapitalistiekog) pogleda na svet - postao je
vladajuai politieki princip. U svetu se svakodnevno održavaju na desetine hiljada
sportskih manifestacija; izveštaji sa sportskih terena spadaju u udarne vesti i
pokrivaju najveai deo prostora u javnim medijima; “sportski” TV kanali 24 sata
emituju sportski program; sport postaje glavni reklamni pano u sve bespoštednijem
ekonomskom ratu i najvažnija politieka tribina; sportski paganizam postaje sredstvo
hrišaanskih crkava (i drugih vodeaih verskih zajednica) za dodvoravanje “masama”;
vladajuai “estetski model” postaje sportsko telo; svakodnevni jezik preuzima
sportsku terminologiju, pogotovu politieki jezik i jezik biznisa; politieari i kapitalisti
na prvo mesto stavljaju svoje sportske biografije, slikaju se dok se bave sportom i sa
sportistima, nastoje da imaju “sportski izgled” kojim demonstriraju “pobednieki
duh”; sport postaje glavno sredstvo za “pranje para”, što znaei prvorazredni
mafijaški biznis; treneri dobijaju status vrhunskih menadžera kapitalizma, sportisti
postaju njegovi pokretni kipovi, a stadioni, sportske hale i sportske kladionice
postaju hramovi kapitalizma.

Uloga novinara je da sve surovijoj sportskoj stvarnosti daju „spektakularnu“
dimenziju. Više ne postoji kritieka distanca s aspekta morala, društvenog interesa ili
bilo kojih normi koje prevazilaze sport. Sportski izveštaei glorifikuju nasilje i
destrukciju, na perfidan naein podstieu sukobe izme.u potlaeenih, koji se pojavljuju
u obliku navijaekih grupa, izme.u nacija, polova i rasa. Oni nastoje da uspostave
neposrednu vezu izme.u sportskih predstava i podsvesti: sportski spektakl treba da
“izvuee” nezadovoljstvo iz potlaeenih i usmeri ga ka “protivniku”. Sportski izveštaji
imaju sve primitivniji karakter: oni odgovaraju sportu kojim se uništava moa
rasu.ivanja i stvara masovni idiotizam. Sve agresivniji senzacionalizam predstavlja
reklamni oblik pojavljivanja sve besmislenijih tekstova kojima se marginalnim
pojavama daje „sudbinska“ dimenzija, da bi pitanja od kojih zavisi sudbina
eoveeanstva dobila marginalnu dimenziju. Pišuai o prirodi savremenog kapitalizma
Marcuse zakljueuje: “Izostajanje djelovanja televizije i srodnih sredstava tako bi
moglo poeeti ostvarivati nešto što nisu postigle unutarnje proturjeenosti kapitalizmadezintegraciju sistema. Kreiranje represivnih potreba je vea odavno postalo dio
društveno nauenog rada - nužnog u tom smislu da se bez njega ne bi mogao održati
postojeai naein proizvodnje. Ne radi se ni o problemima psihologije ni estetike,
veao materijalnoj bazi dominacije.”(5) Kapitalizam stvara ne samo represivne,
vea(samo)destruktivne potrebe. Samoubilaeki “podvizi” postaju najviši “ispit
hrabrosti” i kao takvi su oblik odvalaeenja ljudi sa polja (politieke) borbe za
ostvarivanje njihovih ljudskih prava i za opstanak sveta. Isto je sa boksom i drugim
krvavim spektaklima. Umesto na ukidanje sveta nesreae, nezadovoljstvo ljudi
usmerava se na krvavi obraeun s drugim ljudima. Sport je najvažnije sredstvo
kapitalizma za degenerisanje eoveka. Njime se ne uništava samo telo, veapre svega
kritieko-menjalaeka (vizionarska) svest i proizvodi (samodestruktivni) fanatizam.
Putem sporta eovek se drži u van-istorijskom prostoru gde su konzervirane
vladajuae vrednosti - što je suština stava da je sport pojava sui generis i da “nema
veze sa politikom“. Umesto da se menja vladajuai poredak koji stvara sve veae zlo,


poredak menja eoveka tako što uništava u njemu sve ono što ga eini eovekom i što
može da postane osnov za razvoj kritiekog uma i menjalaeke prakse. Odbaeeno je
emancipatorsko nasle.e gra.anskog društva i uspostavlja se “novi” fašizam koji je
otelotvorenje ekocidnog duha savremenog kapitalizma. Postajanjem poretkom
destrukcije u eistom smislu (“potrošaeko društvo”) kapitalizam je zbacio sa sebe
“humanistieku” i “progresivnu” masku. Sportom se više ne nastoji oeuvati vera u
“neprolazne vrednosti kapitalizma”, vease nastoji uništiti kritieko-menjalaeki um, a
to pre svega znaei vera da je moguae stvoriti slobodni i pravedni svet. Manipulacija
se iz ideološke seli u psihološku sferu: stadion postaje psihoterapeutska ustanova.
Umesto kulta pobede i rekorda, dominira kult spektakla koji postaje glavna duhovna
droga kojom vladajuaa oligarhija drži “mase” pod kontrolom; umesto “takmieara” i
“rekordera”, sportisti postaju cirkuzaneri, gladijatori i kaskaderi.

Kao što prava slika rata nisu vojne parade, veapobijeni i osakaaeni ljudi, oeajne
majke, spaljene kuae i polja, izgladnela deca koja umiru u blatu - tako prava slika
sporta nisu nasmejana lica sportista na ceremoniji otvaranja olimpijskih igara,
veanjihova degenerisana tela, osakaaeno zdravlje, uništena mladost, život bez
buduanosti... Obezvre.eni, zloupotrebljeni, poraženi, uništeni eovek prava je slika
kako rata, tako i sporta.

x x x

(1) Bertrand Rasel,? obrazovanju i vaspitanju,91.?.Klub NT,Beograd,1996.
(2) U:“Historia”,Numero 595,53.c.
(3) Jeger Verner,Paideia,159.c. Književna zajednica Novog Sada,1991.
(4) Maurice Merleau-Ponty,Fenomenologija percepcije,9.?.V.Masleša,Sarajevo,1990.
(5) Herbert Marcuse,Eovjek jedne dimenzije,227.?.V. Masleša,Sarajevo,1968.


Polomac:
Ja iskreno kada je bio gost nekoliko puta na SOS-U,NISAM MOGAO DA GLEDAM TE EMISIJE..Strasno,apelovati tako glasno da je sport nesto katastrofalno,nee,tako nesto se ne moze nikako globalizovati..ne deco nemojte se baviti sportom idite na ulicu ulicarite,alkoholisite i ostale stvari koje su JAKO DOBRE,ma necu da se upustam u ovo,  :x  :x  :x ......

Pedja_Petrovic:
HAHAHAHHAHAHA

PA DOBRO..U PRAVU SI PO TOM PITANJU..

COVEK JE MALO PRETERIVAO.

ALI VIDI..NIJE ON REKAO DA DECA IDU NA CESTU....VEC DA UCE SKOLE I DA SE EDUKUJU....JER JE SPORT POSATO TO STO JESTE..

PAZI..NEMOJ DA MISLIS DA SE JA SLASEM SA SVIM TIM

ALI DA JE TACNO STO ON KAZE ZA SPORT..BUDI SIGRUAN U TO STARI

Polomac:
Ma da sve to stoji,samo u toj emisiji koju sam tada poceo gledati on se toliko iznervirao i sve to globalizovao,u strasno je to zvucalo..Naravno da ima istine u tom txtu koji si postavio ali nije sve tako crno kao sto Duci kaze..

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana